Нове речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19

  • Marina Nikolić Institut za srpski jezik, SANU
  • Svetlana Slijepčević Bjelivuk Институт за српски језик САНУ
  • Slobodan Novokmet Институт за српски језик САНУ
Ključne reči: нове речи, неологизми, оказионализми, сложенице, полусложенице, изведенице, правопис, творба речи, српски језик

Sažetak


Циљ рада је приказати лексичке промене у српском јавном дискурсу изазване пандемијом ковида 19, који проузрокује вирус из групе коронавируса. У раду су анализиране речи и изрази који су врло брзо са лексичке периферије, из медицинске терминологије, прошириле домен своје употребе и постале део општег лексичког фонда, као и нове творенице њима мотивисане, које још увек немају довољну фреквентност да би им се могао одредити тачан статус. Представљени су етимолошки, лексичко-семантички и творбени профили таквих речи и израза (позајмљивање, промена или развијање нових значења код већ постојећих речи, искоришћавање творбених потенцијала српског језика и итд.), њихове стилске и прагматичке особине, а размотрена су и одређена правописна питања у вези са њиховим писањем.

Reference

Бугарски, Р. (2001). Лица језика. Београд: XX vek.

Бугарски, Р. (2003). Жаргон. Београд: XX vek.

Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.

Драгићевић, Р. (2011). О неким проблемима творбе неологизама у настави. Књижевност и језик, LVIII, (1−2), 89−96.

Драгићевић, Р. (2020). О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Речника савременог српског језика Матице српске. Јужнословенски филолог, LXXVI (1), 107–121.

Јовановић, Ј. (2018). Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.

Клајн, И. (2003). Творба речи у савременом српском језику. Други део. Суфиксација и конверзија. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ – Матица српска.

Клајн, И. и Шипка, М. (2006). Речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј.

Munat, J. (Ed.) (2007). Lexical Creativity, Texts and Contexts. Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.

Muhvić-Dimanovski, V. (2005). Neologizmi – problem teorije i primjene. Zagreb: Zavod za lingvistiku Filozofskoga fakulteta Sveučilista u Zagrebu.

Оташевић, Ђ. (1994). Разграничење оказионализама и неологизама. Научни састанак слависта у Вукове дане, XXII (2), 251–255.

Оташевић Ђ. (2008). Нове речи и значења у српском језику. Београд: Алма.

Оташевић, Ђ. и Сикимић, Б. (1991). Односи оказионализама према времену. Наш језик, XXIX, (1–2), 77–81.

Оташевић, Ђ. и Сикимић, Б. (1992). Творба оказионализама у српскохрватском језику. Јужнословенски филолог, XLVIII, 67–78.

Пешикан, М. и др. (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска.

Радовић-Тешић, М. (2009). С речима и речником. Београд: Учитељски факултет.

Simeon, R. (1969). Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, I, II, Zagreb: Matica hrvatska.

Савић, С. (1984). Принципи стварања неологизама у српскохрватском језику. У: Ј. Јерковић (ур.), Лексикографија и лексикологија (161–170). Нови Сад: Матица српска.

Слијепчевић, С. (2013). О сложеним јединицама с препозитивним индеклинабилним детерминаторима страног порекла. Научни састанак слависта у Вукове дане, 42 (1), 321–330.

Ћорић, Б. (2008). Творба именица у српском језику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Ћорић, Б. (2009). Лингвомаргиналије. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Objavljeno
2021/04/29
Rubrika
Оригинални научни чланак