Обредни контекст преверавања у приповеци Љута неман Григорија Божовића

Jelena Jevtić

doi:10.5937/zrffp51-30444

Jelena Jevtić Univerzitet u Prištini, Filozofski fakultet, Srpska književnost i jezik

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp51-30444

Ključne reči: обред, преверавање, рушење хармоније, свето и профано, губитак идентитета, казна

Sažetak

Српски народ је у мраку турског феудализма водио истрајну борбу да сачува свој идентитет, а обредно-обичајна пракса и традиција биле су један од начина. Циљ овог рада је да у приповеци Љута неман Григорија Божовића утврдимо функцију обреда као комуникационог канала и регулатива у једној друштвеној заједници са нарушеном хармонијом. Преверавање као вид кршења обичаја и рушења хармоније као последицу доноси психолошку драму потраге за идентитетом коју проживљавају потурчењаци, разапети између онога што су били и онога што ни(су).

Reference

Ајдачић, Д. (2007). Ритуалистички приступ књижевним текстовима. У: Д. Ајдачић, Славистичка истраживања (67–81). Београд: ИП „Филип Вишњић“.

Андрејевић, Д. (2016). Жена између ероса и танатоса у прози Григорија Божовића. У: Д. Андрејевић и А. Костић Тмушић (прир. и ур.), Поетика Григорија Божовића: тематски зборник водећег националног значаја (73–89). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Бандић, Д. (1991). Народна религија у Срба у 100 појмова. Београд: Нолит.

Бојовић, Д. (2018). Певачи Григорија Божовића. У: В. Питулић, Б. Сувајџић, Б. Златковић, Д. Ристић (прир. и ур.), Савремена српска фолклористика 5. Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту (381–402). Београд: Удружење фолклориста Србије.

Даглас, М. (1993). Чисто и опасно. Београд: Плато.

Елијаде, М. (2003). Свето и профано. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Јевтовић, М. (1996). Личност и књижевно дело Григорија Божовића. Књига 2. Приштина: Институт за српску културу.

Јефтимијевић, М. (2016). Психологизација и карактеризација ликова у приповеткама Григорија Божовића. У: Д. Андрејевић и А. Костић Тмушић (прир. и ур.), Поетика Григорија Божовића (121–137). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Јовановић, А. (1999). Приповедачка хроника српског југа. У: Г. Божовић, Косовске приче (75–79). Београд: СКЗ.

Кулишић, Ш., Петровић, П., Пантелић, Н. (1970). Српски митолошки речник. Београд: Издавачко предузеће „Нолит“.

Лутовац, М. (1955). Гора и Опоље. Антропогеографска испитивања. Српски етнографски зборник, LXIX, 260–270.

Митић, К. (2018). Иновјерни фолклор у путописно-репортерском стваралаштву Григорија Божовића. У: В. Питулић, Б. Сувајџић, Б. Златковић, Д. Ристић (прир. и ур.), Савремена српска фолклористика 5. Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту (403–411). Београд: Удружење фолклориста Србије.

Палавестра, П. (1995). Историја модерне српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.

Питулић, В. (2013). Свето и профано у приповедачкој прози Григорија Божовића. У: Б. Димитријевић (ур.), Наука и свет (110–121). Ниш: Филозофски факултет.

Распоповић, М. (2016). Тематски кругови у приповедачком опусу Григорија Божовића и коментари. У: Д. Андрејевић и А. Костић Тмушић (прир. и ур.), Поетика Григорија Божовића (63–73). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

СМ: Словенска митологија. Енциклопедијски речник (2001). Уредили: С. М. Толстој и Љ. Раденковић. Београд: ZEPTER BOOK WORLD.

Ћосић, Б. (1927). У разговору са г. Григоријем Божовићем, приповедачем. У: Реч и слика, III (73–83). Београд: Реч и слика.

Федотов, Г. (2010). Светитељи старе Русије. Београд: Логос.

Хамваш, Б. (1999). Хришћанство (Scientia sacra II). Београд: Дерета.

Хаџи Васиљевић, Ј. (1995). Муслимани наше крви у Јужној Србији. Приштина: „Григорије Божовић“.