Друштвени и симболички положај бораца Народноослободилачког рата након ослобођења у Федеративној Народној Републици Југославији
Sažetak
Рад се бави односом новоформиране државне власти у Југославији након Другог светског рата према ратним ветеранима, у периоду између доношења првог и другог устава комунистичке Југославије, периодом Федеративне Народне Републике Југославије (1946–1963). На примеру социјалне заштите бораца, те на основу симболичке представе бораца, посебно кроз скулптуру као најсугестивнији и најкомуникативнији медиј за преношење симболичких порука, циљ рада је да дâ одговор на питање какав је био друштвени положај ратних ветерана у том историјском периоду, као и да укаже на важно сазнање да је социјална заштита бораца, ратних инвалида, као и породица палих бораца, била на завидном нивоу и да је нова власт одмах увидела значај симболичке представе вредносних идеала и кроз медиј скулптуре. У новоформираној Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ, 1945–1963) неговање револуционарне традиције и текови Народноослободилачког рата били су, приоритетни друштвени задаци.
Reference
Asman, J. (2011). Kultura pamćenja: pismo, sećanja i politički identitet u ranim visokim kulturama. Beograd: Prosveta.
Baldаni, J. (1977). Revolucionarno kiparstvo. Zagreb: Spektar.
Čavoški, K. (1991). TITO – Tehnologija vlasti. Beograd: AIZ Dosije.
Cvetić, M. (2021). Monumentalna memorijalna politička skulptura. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti u srbiji XX veka. Realizmi i modernizmi oko hladnog rata, drugi tom (303–322). Beograd: Orion Art.
Dedijer, V. (1955). Josip Broz Tito. Prilozi za biografiju. Beograd: Kultura.
Đokić, V. (2009). Urbana tipologija: gradski trg u Srbiji. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet.
Doknić, B. (2013). Kulturna politika Jugoslavije (1946–1963).Beograd: Službeni glasnik.
Filips, Dž. (1983). Jugoslovenska priča (1943–1983). Beograd–Zagreb: Jugoslovenska revija – Mladost.
Ilić, R. (1953), Titovo Užice. U: M. Mitorivić (ur.), Gradovi i naselja u Srbiji, razvoj, urbanistički planovi i izgradnja 1946–1961 (119–125). Beograd: Urbanistički zavod NR Srbije.
Jukić, M. (2006). Prilog poznavanju ustanova: Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Hrvatske (1947–1992). Arhivski vjesnik, 49 (1), 123–138.
Kačavenda, P. (ur.). (1999). Jugoslovensko-sovjetski sukob 1948. godine: zbornik radova sa naučnog skupa. Institut za savremenu istoriju.
Malešević, S. (2011) Sociologija vojske i rata. Zagreb: Jesenski i Turk.
Merenik, L. (2001). Ideološki modeli: srpsko slikarstvo 1945–1968. Beograd: Beopolis, Remont.
Milenković, B. (1962). Trg Partizana u Titovom Užicu, Arhitektura urbaniazam, 13, 4–10.
Miljković, D. (Ed.). (1989). Jugoslavija 1918–1988: statistički godišnjak. Savezni zavod za statistiku.
Mаловић, Г. (2011а) Реферат о војној надлежности над ратним војним инвалидима у Југославији 1945–1948. Гласник Удружења архивских радника Републике српске, 3, 385–412.
Protić, M. (1982). Skulptura XX veka. U: N. Tanasijević-Popović (ur.), Umetnost na tlu Jugoslavije (19–138). Beograd–Zagreb–Mostar: Izdavački zavod Jugoslavija – Spektar – Prva književna komuna.
Radović, S. (2013). Grad kao tekst. Beograd: Biblioteka XX vek.
Vukotić Lazar M. i Marković Savić, O. (2020). Cultural policy and memory of the fighters of the people’s liberation war: the central role of the army in political legitimation of the new political structure. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 50 (3), 27–44.
Вукотић Лазар, М. (2015). Уметност у јавном политичком простору у контексту „отворене позорнице“: Трг Славија у Београду и споменик Димитрију Туцовићу. У: П. Миленковић, С. Стојшин, А. Пајванчић-Цизељ (ур.), Зборник радова Срспког социолошког друштва: Друштво и простор. Урбани и рурални простор економски, правни и организациони простор (280–299). Нови Сад: Српско социолошко друштво.
Вукотић Лазар, М. и Даниловић Христић, Н. (2012). Значај савремене уметности у процесу интердисциплинарног дизајна јавног градског простора Београда. Зборник музеја промењене уметности, 8, 119–129.
Лазић, С. (2014). Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда: каталог изложбе. У: С. Лазић (аутор изложбе и каталога), Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда (9–69). Београд: Историјски архив Београда.
Маловић, Г. (2011б). Војна надлежност над ратним бојним инвалидима у Југославији 1945–1948. Војно-историјски гласник, 1, 114–144.
Марковић-Савић О. (2016). Преглед социјалне историје ислужених ратника у Србији, У: У. Шуваковић (ур.), Век српске голготе (1915–2015) (307–330). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Мирјанић, Б. (1955). Прослава десетогодишњице ослобођења Београда. Годишњак музеја града Београда, II, 551–530.
Петровић Тодосијевић, С. (2007). (Дис)континуитет без преседана: здравствена политика југословенске државе у првој половини 20. века. Токови историје, 3.
Радовић, С. (2014). Београдски одоними. Београд: Етнографски институт САНУ.
Стојановић, Б. (1955). О споменицима Београда. Годишњак музеја града Београда, II, 461–475.
Чалић, М-Ж. (2013). Историја Југославије у 20. веку. Београд: Clio.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293