Сензорна интеграција као предуслов за развој академских вештина деце

Mirjana D. Petrović Lazić; Ivana S. Ilić Savić; Snežana S. Babac

doi:10.5937/zrffp52-37423

Mirjana D. Petrović Lazić Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Ivana S. Ilić Savić Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Snežana S. Babac Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju; KBC Zvezdara, Beograd

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp52-37423

Ključne reči: сензорна интеграција, поремећаји сензорне обраде, прилагођавање наставног плана и програма, читање, писање

Sažetak

Спремност за полазак у школу обухвата емоционалну и социјалну зрелост детета. Да би дете што лакше савладало захтеве школског програма, потребан је одређени склад у развоју његових способности. Способност сензорног опажања и способност интеграције сензорних стимулуса специфично одређују развој вештине читања и писања. Циљ ове студије је анализа способности читања и писања код хиперсензитивног и хипосензитивног типа поремећаја сензорне интеграције, са посебним освртом на анализу мера индивидуализације у раду са овим ученицима у школском систему. Поремећај сензорне интеграције изражава се у два основна облика: повећана осетљивост (хиперсензитивност) и смањена осетљивост (хипосензитивност). У школском систему доминирају оба облика поремећаја сензорне интеграције. Хиперсензитивност се манифестује брзим менталним замором у поређењу са другом децом. Ова деца имају потешкоћу да читају и пишу истовремено. Могу прочитати реч на више различитих начина, а да то не примете. У поређењу са хиперсензитивним дететом које делује инертно, хипосензитивно дете је у сталном покрету, жудећи за додатним сензорним стимулусима у учионици. Ова деца имају великих проблема са читањем и писањем фигура и симбола као што су таблице, геометријски облици и музички симболи. Прилагођавање наставног материјала код ове деце подразумева повећање фонта и боје слова пре читања, дељење задатака великог обима на мање целине, примену различитих врста оловки за писање, стално наглашавање важних целина у лекцији, пружање сажетог приказа лекције на крају часа и повремено проверавање читљивости рукописа. На овај начин ученицима се омогућава лакша визуелна, аудитивна и тактилна обрада, а самим тим и успешније писање, читање и разумевање прочитаног материјала. Дакле, ученик са поремећајем сензорне обраде може остварити академски успех, али је неопходно прилагодити наставни план и програм одговарајућим степеном сензација.

Reference

American Occupational Therapy Association (2020). Occupational Therapy Practice Framework: Domain and Process. American Journal of Occupational Therapy, 74(2), 1–87.

Ayres, A. J. & Robbins, J. (2005). Sensory Integration and the Child: Understanding Hidden Sensory Challenges. Los Angeles: Western Psychological Services.

Beers, S. F., Berninger, V., Mickail, T., Abbott, R. (2018). Online Writing Processes in Translating Cognition into Language and Transcribing Written Language by Stylus and Keyboard in Upper Elementary and Middle School Students With Persisting Dysgraphia or Dyslexia. Learning Disabilities, 23(2), 1–27.

Blank, R., Smits-Engelsman, B., Polatajko, H., Wilson, P. (2012). European Academy of Childhood Disability (EACD): Recommendations on the Definition, Diagnosis and Intervention of Developmental Coordination Disorder (long version). Developmental Medicine and Child Neurology, 54(1), 54–93.

Bröring, T., Oostrom, K. J., Lafeber, H. N., Jansma, E. P., Oosterlaan, J. (2017). Sensory Modulation in Preterm Children: Theoretical Perspective and Systematic Review. Plos ONE, 12(2), 1–23.

Devlin, S., Healy, O., Leader, G., Hughes, B. (2011). Comparison of Behavioral Intervention and Sensory-Integration Therapy in the Treatment of Challenging Behavior. Journal of Autism Developmental Disorder, 41, 1303–1320.

Elli, I. (2020). Dysleksia: puheen prosessointi ja kognitiivinen suoriutuminen. University of Jyväskylä: JYX Digital Repository.

Faramarzi, S. (2020). The Effect of Sensory Integration on Dysorthographia of Students with Specific Learning Disability. Journal of Learning Disabilities, 9(4), 89–113.

Fox, J. J. et al. (2020). Multisensory Audiovisual Processing in Children with a Sensory Processing Disorder (II): Speech Integration under Noisy Environmental Conditions. Frontiers in Integrative Neuroscience, 14(4), 1–15.

Golubović, S. (2017). Fonološki poremećaji. Beograd: Društvo defektologa Srbije.

Hodgetts, S. & Hodgetts, W. (2007). Somatosensory Stimulation Interventions for Children with Autism: Literature Review and Clinical Considerations. Canadian Journal of Occupational Therapy, 74(5), 393–400.

Ilić-Savić, I., Petrović-Lazić, M., Resimić, R. (2021). Sensory Integration and Its Significance for Functioning and Developing Children Speech. Medicinski pregled, 74 (5–6), 205–210.

Iraqi, N. M. et al. (2022). Comparison of Sensory Processing and Perceived Motor Competence Between Three Groups of Students with Special Learning Disabilities. Journal of Modern Rehabilitation, 16(3), 280–289.

Karasheva, Z., Amirova, A., Ageyeva, L., Jazdykbayeva, M., Uaidullakyzy, E. (2021). Preparation of Future Specialists for the Formation of Educational Communication Skills for Elementary School Children. World Journal on Educational Technology, 13(3), 467–484.

Leong, H. M., Carter, M., Stephenson, J. (2013). Sensory Integration Therapy in Malaysia and Singapore: Sources of Information and Reasons for Use in Early Intervention. Education and Training in Autism and Developmental Disabilities, 48(3), 421–435.

Matsyuk, E. & Yelagina, M. (2020). Features of Self-Attitude in Primary School Children with Dysgraphia and Dyslexia in the Conditions of Digitalization of Education. Innovative Technologies in Science and Education, 210, 1–7.

Murray, M., Baker, P., Slutsky, C., Paris, B. (2009). Strategies for Supporting the Sensory-Based Learner. Preventing School Failure, 53(4), 245–251.

Naghibosaddat, R., Rezoni, H., Salehian, A. (2021). The Effectiveness of Sensory Integration-Based Therapy on Auditory Memory and Auditory Sensitivity of Students with Dyslexia. Journal of Child Mental Health, 8(4), 43–54.

Petrović-Lazić, M. (2020). Poremećaji govora kod dece sa senzornim oštećenjima. Beograd: Nova naučna.

Pfeiffer, B., Frolek, G., Arbesman, M. (2018). Effectiveness of Cognitive and Occupation-Based Interventions for Children with Challenges in Sensory Processing and Integration: A Systematic Review. American Journal of Occupational Therapy, 72(1), 1–9.

Polenick, C. & Flora, S. (2012). Sensory Integration and Autism. Skeptic Magazine, 17(2), 28–36.

Říhová, A. & Vitásková, K. (2012). Logopedická intervence u osob s poruchami autistického spektra: odborná publikace pro logopedy. Olomouc: Univerzita Palackého v Olomouci.

Ryckman, J., Hilton, C., Rogers, C., Pineda, R. (2017). Sensory Processing Disorder in Preterm Infants during Early Childhood and Relationships to Early Neurobehavior. Early Human Development, 113, 18–22.

Todorović, J. & Petrović-Lazić, M. (2021). Sensory Processing Disorders in Premature Infants. Praxis Medica, 50(1–2), 19–23.

Viola, S. & Noddings, A. (2006). Making Sense of Every Child. Montessori Life, 4, 40–46.

Wasilewski, T. P. (2018). Sensory Integration and its Significance for Functioning and Developing Children Speech. Pediatria i Medycyna Rodzinna, 14(1), 20–32.

Watling, R. & Dietz, J. (2007). Immediate Effect of Ayre’s Sensory Integration-Based Occupational Therapy Intervention on Children with Autism Spectrum Disorders. The American Journal of Occupational Therapy, 61(5), 574–583.

Whitney, V. R. & Gibbs, D. V. (2014). Raising Kids with Sensory Processing Disorders A Week-by-Week Guide to Solving Everyday Sensory Issues. New York: Routledge.

Zaorska, M. (2021). Therapy of Sensory Integration Disorders in Pre-School and Early School- Age Children (Based on the Results of Pilot Experimental Studies). Przegląd Badań Edukacyjnych, 1(32), 5–21.