Мултимодална и дигитална писменост као нови концепти у образовању

Milena M. Vidosavljević

doi:10.5937/zrffp52-37477

Milena M. Vidosavljević Institut za srpsku kulturu, Priština – Leposavić

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp52-37477

Ključne reči: писменост, мултиписменост, мултимодалност, мултимодална писменост, дигитална писменост

Sažetak

Дигитално доба захтева од сваког појединца да изнова развија нове вештине и многобројне писмености како би могао да функционише у савременом друштву. Отуда се и у образовању јављају нови концепти који објашњавају какве су све способности неопходне како би се адекватно обављале одређене активности у онлајн окружењу. Један од модерних концепата јесте и мултимодалност, коју неизоставно прате модови, мултимодална писменост и дигитална, као шира писменост. Мултимодалност представља феномен комуникације који се ослања на употребу модова, тј. семиотичких ресурса, чија је улога да креирају значења. Наиме, у модове спадају слике, графикони, звукови, боје, аудио-записи, видео-записи, мапе и слично. Њихова функција јесте да помогну дигиталним текстовима да пренесу одређену поруку у онлајн окружењу. У свему томе, кључну улогу има мултимодална писменост, која представља способност да се успешно ради са текстовима који укључују различите модове, као и дигитална писменост која подразумева способност претраге, локације, селекције и анализе дигиталних информација. Имајући у виду да су обе писмености међусобно повезане и да се допуњују, циљ овог рада јесте да се скрене пажња на поменуте појмове, као и да се представи њихов значај за реализацију мултимодалности у образовању.

Reference

Adami, E. (2015). What Is in a Click. A Social Semiotic Framework for the Multimodal Analysis of Website Interactivity. Visual Communication, 14(2), 1–21.

Barton, D. (2007). Literacy, Lives and Learning. London: Routledge.

Bešter, M. (2003). Funkcionalna (ne)pismenost v Sloveniji. Ljubljana: Filozofski fakultet u Ljubljani.

Bezemer, J. & Kress, G. (2008). Writing in Multimodal Texts: A Social Semiotic Account of Designs for Learning. Written Communication, 25, 166–195.

Calvani, A. Cartelli, A., Fini, A., Ranieri, M. (2008). Models and Instruments for Assessing Digital Competence at School. Journal of e-Learning and Knowledge Society, 4(3), 183–193.

Colclough, Ch. (Ed.) (2006). Education for All: Literacy for Life, Global Monitoring Report. Paris: United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization.

Common Digital Competence Framework for Teachers. (2017). Instituto Nacional de Tecnologías Educativas y de Formación del Profesorado (INTEF). Retrieved from: https://aprende.intef.es/sites/default/files/2018-05/2017_1024-Common-Digital-Competence-Framework-For-Teachers.pdf>

Cope, B. & Kalantzis, M. (2009). “Multiliteracies”: New Literacies, New Learning. Pedagogies: An International Journal, 4, 164–195.

Dijanošić, B. (2012). Funkcionalna pismenost polaznika osnovnog obrazovanja odraslih od trećeg do šestog obrazovnog razdoblja. Andragoški glasnik, 16.1 (28), 21–31.

Eshet-Alkalai, Y. (2004). Digital Literacy: A Conceptual Framework for Survival Skills in the Digital Era. Journal of Educational Multimedia and Hypermedia, 13(1), 93–106.

Fadel, C. & Lemke, C. (2012). Multimodal Learning Through Media. In: N. M. Seel (Ed.), Encyclopedia of the Sciences of Learning (2375–2378). New York: Springer.

Ferrari, A. (2012). Digital Competence in Practice: An Analysis of Frameworks. Seville: Institute for Prospective Technological Studies.

Gilster, P. (1997). Digital Literacy. New York: Wiley.

ICT Edu – modul 3, Razvoj digitalne kompetencije i multimedija u nastavi. (2012). Preuzeto sa: https://docplayer.net/42621440-Ict-edu-modul-3-razvoj-digitalne-kompetencije-i-multimedija-u-nastavi-sto-je-digitalna-kompetencija.html>

IITE Policy Brief (2011). UNESCO, Institute for Information Technology in Education. Retrieved from: https://iite.unesco.org/files/policy_briefs/pdf/en/digital_literacy.pdf>

Jewitt, C. & Kress, G. (2003). Multimodal Literacy. New York: Peter Lang.

Kralj, L. (2006). Spremnost Hrvatske za e-learning – kakav je potencijal školstva za e-learning. Edupoint (elektroničko izdanje), 46 (6).

Kress, G. (1997). Before Writing: Rethinking the Paths to Literacy. London: Routledge.

Kress, G. R. & Van Leeuwen, T. (2001). Multimodal Discourse: The Modes and Media of Contemporary Communication. London: Edward Arnold.

Kress, G. (2003). Literacy in the New Media Age. London: RoutledgeFalmer.

Kress, G. (2010). Multimodality: A Social Semiotic Approach to Contemporary Communication. London: Routledge.

Kuzmanović, D. R. (2017). Empirijska provera konstrukta digitalne pismenosti i analiza prediktora postignuća (neobjavljena doktorska disertacija). Filozofski fakultet, Beograd.

Lauer, C. (2009). Contending with Terms: “Multimodal” and “Multimedia” in the Academic and Public Spheres. Computers and Composition, 26(4), 225–239.

Leino, K. (2014). The Relationship Between ICT Use and Reading Literacy: Focus on 15-Year-Old Finnish Students in PISA Studies. Jyväskylä: Finnish University of Jyväskylä – Institute for Educational Research.

Martin, A. (2005). DigEuLit – A European Framework for Digital Literacy: A Progress Report. JeLit, Journal of eLiteracy, 2(2), 130–136. Retrieved from: https://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.469.1923&rep=rep1&type=pdf>

Massaro, D. W. (2012). Multimodal Learning. In: N. M. Seel (Ed.), Encyclopedia of the Sciences of Learning (2378–2381). New York: Springer.

Medić, S. (ur.) (2013). Digitalna pismenost, Vodič za nastavnike i polaznike. Beograd: Projekat „Druga šansa“.

Mijatović, A. (2000). Leksikon temeljnih pedagogijskih pojmova. Zagreb: EDIP.

Mills, K. A. (2006). Critical Framing in a Pedagogy of Multiliteracies. In: J. Rennie (Ed.), Voices, Vibes, Visions: Hearing the Voices, Feeling the Vibes, Capturing the Visions – Proceedings of the AATE/ALEA National Conference (1–15). Aust. Assoc. for Teaching English/Australian Literacy Educator’s Association, Darwin. Retrieved from: https://eprints.qut.edu.au/4844/>

New London Group (1996). A Pedagogy of Multiliteracies: Designing Social Futures. Harvard Educational Review, 66, 60–92.

Ng, W. (2012). Can We Teach Digital Natives Digital Literacy?. Computers & Education, 59, 1065–1078.

Säljö, R. (2012). Literacy, Digital Literacy and Epistemic Practices: The CoEvolution of Hybrid Minds and External Memory Systems. Nordic Journal of Digital Literacy, 7(1), 7–19.

Son, J. B., Park, S. S., Park, M. (2017). Digital Literacy of Language Learners in Two Different Contexts. The JALTCALL Journal, 13(2), 77–96.

Špiranec, S. (2003). Informacijska pismenost – ključ za cjeloživotno učenje. Edupoint (elektroničko izdanje), 17 (3), 5–15.

Vaish, V. & Towndrow, P. A. (2010). Multimodal Literacy in Language Classrooms, In: N. H. Hornberger & S. Lee McKay (Eds.), Sociolinguistics and Language Education (New Perspectives on Language and Education) (317–345). Bristol: Multilingual Matters.

Van Leeuwen, T. (2017). A Social Semiotic Theory of Synesthesia? A Discussion Paper. HERMES – Journal of Language and Communication in Business, 55, 105–119.

Vrkić Dimić, J. (2014). Suvremeni oblici pismenosti. Školski vjesnik: časopis za pedagoška i školska pitanja, 63 (3), 381–394.

Walsh, M. (2010). Multimodal Literacy: What Does It Mean for Classroom Practice?. Australian Journal of Language and Literacy, 33(3), 211–239.

Witfelt, C. (2000). Education Multimedia and Teachers’ Needs for New Competencies: A Study of Compulsory School Teachers’ Needs for Competence to Use Educational Multimedia. Education Media International, 37(1), 235–241.