Памћење спорних легата прошлости или кад култура сећања устукне пред културом поништавања

Sažetak

Свакодневни живот испуњен је бројним сликама онога што је проминуло. Све оне, на различитим основама, остављају траг у времену и тако постају легати прошлости. Иако нам најчешће тај наслеђени корпус не прави проблеме како о пореклу тако ни о значењу, нити да ли ћемо га и како памтити, понекад се суочавамо са извесним нелагодама. Примера ради, наслеђе које баштини сећања на колонијализам и ропство, ратове, нуклеарне катастрофе радије бисмо заборавили. Рад трага за одговорима зашто одређени садржаји из прошлости опстају, а други нестају, као и када долази до промена њихове интерпретације. Наиме, развој информационих технологија и нових модела комуникација, поред многих предности, допринео је развоју једне можда не нове, али свакако упадљивије културе размишљања. Базирана на осуди и негирању, критици без могућности адекватне одбране, култура поништавања (или отказивања) присутна је у многим сферама савременог живота. Иако забрана специфичних форми уметничког изражавања има дугу историју, данас смо сведоци формирања покрета који се боре за различите видове цензуре, и што је интересантно – они више нису инструисани од стране владајућих структура, већ долазе из саме културе, науке и уметности. Оправдавајући их педагошким разлозима, исправљањем неправди и бригом о култури сећања, непријатни садржаји се избегавају, изложбе се отказују, а споменици се модификују, руше. Допринос уметника и научника ревидира се и оспорава. Из тога произлазе бројна питања. Које идеје инспиришу такве иконокластичке акције? Ко су актери укључени у ове праксе? Када је различитост постала проблем, где је нестао дијалог? Које су просторне, социјалне и политичке импликације ових трансформација? У околностима овако муњевитих друштвених промена и (ре)интерпретација, чак и у науци је све теже остати сталожен и објективан. Општа хајка, а понекад и масовна хистерија, потпомажу да се лако склизне у ревизионизам. Уместо да се фокусирамо на могућности које нам отварају различите вредности легата прошлости, чини се да идемо ка томе да ће свако наслеђе, пре или касније, бити спорно.