О идентитетском карактеру српске међуратне архитектуре (1918–1941)

Tadija B.  Stefanović

doi:10.5937/zrffp52-38807

Tadija B. Stefanović Akademija Srpske Pravoslavne Crkve za umetnosti i konservaciju, Beogradu, Odsek za teoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp52-38807

Ključne reči: карактер, српска међуратна архитектура, друштво, стилови

Sažetak

У раду је разматран идентитетски карактер српске међуратне архитектуре (1918–1941), који је развијен под утицајем различитих уметничких, естетичких и друштвених идеологија. Респектабилни ауторски опуси, знамените грађевине, али и наручиоци обележили су њен колективни идентитет. Различити карактери створили су слојевиту идентитетску слику тадашњег градитељства, чија су значења настала у процесима откривања, интерпретирања и тумачења креативних идеја. Према томе, ове идеје су биле манифестоване у различитим облицима карактера, међу којима су се посебно издвојили градитељски и уметнички, друштвени и социјални, национални и анационални, политички и идеолошки, профани и сакрални, као и слојеви културе, који су заједно створили суштинске вредности српске међуратне архитектуре.

Reference

Алфиревић, Ђ. и Симоновић Алфиревић, С. (2021). Мотиви за истицање угла у карактеризацији угаоних интерполација. Архитектура и урбанизам, 53, 74–88.

Банковић, В. (2005). Нова зграда министарства грађевина Краљевине Југославије. Наслеђе, VI, 163–174.

Борисављевић, М. (1939, 10. март). Архитект и послодавац. Правда, стр. 5.

Ђурђевић, М. (1991). Живот и дело архитекте Милана Злоковића (1898–1965). Годишњак града Београда, XXXVIII, 145–168.

Ђурђевић, М. (1996). Архитекти Петар и Бранко Крстић. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.

Ђурић-Замоло, Д. (1981). Градитељи Београда 1815–1914. Београд: Музеј града.

Ибрајтер-Газибара, Б. (2006). Архитектура зграде Техничког факултета у Београду. Наслеђе, VII, 69–85.

Јовановић, М. (2007). Храм Светог Саве у Београду. Београд: Задужбина Илије М. Коларца.

Кадијевић, А. (1990). Живот и дело архитекте Драгише Брашована (1887–1965). Годишњак града Београда, XXXVII, 141–173.

Кадијевић, А. (1996). Момир Коруновић. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.

Кадијевић, А. (1997а). Прилог проучавању архитектуре Цркве Св. Марка на београдском Ташмајдану. Наслеђе, I, 75–82.

Кадијевић, А. (1997б). Рад Николаја Краснова у Министарству грађевина Краљевине СХС/Југославије у Београду од 1922. до 1939. године. Годишњак града Београда, XLIV, 221–255.

Кадијевић, А. (2000). Идеолошке и естетске основе успона европске монументалне архитектуре у четвртој деценији двадесетог века. Историјски часопис, XLV–XLVI, 1998–1999, 255–277.

Кадијевић, А. (2005). Естетика архитектуре академизма (XIX–XX век). Београд: Грађевинска књига.

Кадијевић, А. (2007а). Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века). Београд: Грађевинска књига.

Кадијевић, А. (2007б). Улога идеологије у новијој архитектури и њена схватања у историографији. Наслеђе, VIII, 225–237.

Кадијевић, А. (2010а). Архитектура и дух времена. Београд: Грађевинска књига.

Кадијевић, А. (2010б). О архитектури спомен-обележја на Зејтинлику и Виду. Лесковачки зборник, L, 197–206.

Кадијевић, А. (2021). Две изложбе о архитектури у Музеју науке и технике. Наслеђе, XXII, 209–215.

Камилић, В. (2011). Архитекта Светозар Јовановић. Београд: Задужбина Андрејевић.

Кековић, А. и Чемерикић, З. (2006). Модерна Ниша 1920–1941. Ниш: Друштво архитеката Ниша.

Маневић, З. (1984). Архитектура и политика (1937–1941). Зборник за ликовне уметности, 20, 293–310.

Маневић, З. (1989). Архитект Милан Злоковић. Београд: Музеј савремене уметности. Марковић, И. Р. (2007). Зграда Министарства саобраћаја у Београду архитекте Светозара Јовановића. Годишњак града Београда, LIV, 197–216.

Михајлов, С. (2012). Зграда ковнице новца. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Несторовић, Б. (1951). Законитости у успону архитектуре и у њеној декаденцији. Зборник радова Архитектонског факултета, 1951–1952, 10–18.

Несторовић, Б. (1958). Постакадемизам у архитектури Београда (1919–1941). Годишњак града Београда, XX, 339–381.

Просен, М. (2011). Приказ изложбе Стари генералштаб. Наслеђе, XII, 295–297.

Просен, М. (2014). Ар деко у српској архитектури (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Просен, М. (2017). Палата Српске академије наука и уметности и јавни простор Кнез Михаилове улице. Култура, 154, 93–108.

Ротер Благојевић, М. (1997). Настава архитектуре на вишим и високошколским установама у Београду током 19. и почетком 20. века: утицај страних и домаћих градитеља. Годишњак града Београда, XLIV, 125–168.

Стаменковић, А. (2017). Архитектура националних павиљона Србије и Југославије на међународним изложбама 1900–1941. године (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Станчић, Д. и Лазовић, М. (1999). Бановина. Нови Сад: Прометеј.

Стефановић, Т. (2009а). Градитељска делатност руског архитекте емигранта Василија Фјодоровича фон Баумгартена на југу Србије између два светска рата. Лесковачки зборник, XLIX, 289–300.

Стефановић, Т. (2009б). Спомен-црква Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу. Лазаревац: Српска православна црквена општина у Лазаревцу.

Стефановић, Т. (2014). Токови у српској архитектури (1935–1941) (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Стефановић, Т. (2018а). Изложба нове немачке архитектуре у Београду 1940. године. Култура, 161, 419–434.

Стефановић, Т. (2018б). Монументално и монументализам у архитектури међу[1]ратног Београда. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 46, 141–159.

Стефановић, Т. (2021). Споменици краљу Александру I Карађорђевићу у хрватским градским срединама и њихова рецепција у међуратној штампи. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 49, 223–238.

Церанић, М. (2005). Историја и архитектура палате Албанија у Београду. Наслеђе, VI, 147–162.

Benjamin, W. (1974). Eseji. Beograd: Nolit.

Borić, T. (2017). Avala: From a Symbolic Topos of Serbia to the Monument of Yugoslavia. Facta Universitatis, 3 (2), 73–88.

Ignjatović, A. (2007). Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904–1941. Beograd: Građevinska knjiga.

Ilijevski, A. (2014). Form and Function: Architectural Design Competition for the State Printing House of the Kingdom of Yugoslavia. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 42, 259–276.

Kadijević, A. (1990). Arhitekt Josif Najman (1890–1951). Moment, 18, 100–106.

Kadijević, A. (2005). Odjeci arhitekture totalitarizma u Srbiji. Danаs, 51, 44–47.

Kadijević, A. (2010). Ideologije i arhitektura u kontekstu duha vremena. U: Lj. Milović (ur.), Ideologije i ideali: prilozi istraživanju arhitekture 20. veka u Vojvodini (4–11). Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Kadijević, A. (2011). Hrvatski arhitekti u izgradnji Beograda u 20. stoljeću. Prostor, 19, 2, 42, 466–477.

Kadijević, A. (2018). Between Unitarism and Regionalisms: Architecture in Yugoslavia 1918–1941. In: M. Link-Lenczowska and L. Galusek (Eds.), Architecture of Independence in Central Europe/Architektura niepodległości w Europie Środkowej (248–274). Krakow: International Cultural Centre.

Kadijević, A. & Stefanović, T. (2014). Expressionism and Serbian Architecture Between Two World Wars. In: J. Bogdanović (Ed.), On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941) (179–200). Leuven: Leuven University Press.

Manević, Z. (1972). Novija srpska arhitektura. U: M. B. Protić (prir.), Jugoslovenska umetnost XX veka: srpska arhitektura 1900–1970 (7–38). Beograd: Muzej savremene umetnosti.

Manević, Z. (1979). Pojava moderne arhitekture u Srbiji (neobjavljena doktorska disertacija). Filozofski fakultet, Beograd.

Manević, Z. (1987). Arhitektura između biznisa i kulture. Izgradnja, 3, 35–36.

Stamenković, A. (2014). Prilog proučavanju arhitekture zgrade Komande ratnog vazduhoplovstva u Zemunu. U: D. Marković (ur.), Zbornik radova Sto godina srpskog vojnog vazduhoplovstva: istorijski razvoj, knj. 1 (309–316). Beograd: Medija centar Odbrana.

Stamenković, A. (2021). Nacionalni paviljoni na međunarodnim izložbama kao primeri državne umetnosti: 1918–1941. U: A. Kadijević i A. Ilijevski (ur.), Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu: 1918–1941. (75–79). Beograd: Filozofski fakultet.

Stefanović, T. (2021). Srpski arhitekti u visokoškolskoj nastavi između dva svetska rata. U: A. Kadijević i A. Ilijevski (ur.), Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu: 1918–1941. (53–60). Beograd: Filozofski fakultet.