Поузданост и ваљаност инструмента за процену ефикасности онлајн и редовне наставе
Sažetak
Полазећи од чињенице да је у Републици Србији мали број стандардизованих инструмента за мерење ефикасности наставе, у раду је презентована новоконструисана Скала процене ефикасности онлајн и редовне наставе – СПЕОРН. Циљ је био испитати поузданост и валидност скале СПЕОРН на узорку ученика (Н1=100) и наставника (Н2=100). Скала се састоји од три субскале које се односе на когнитивни, конативни и афективни аспект наставе. Испитаници на скали процењују ефикасност три аспекта наставе у две наставне ситуације: настава уживо (редовна настава у учионицама) и онлајн настава. Формулисане су паралелне форме скале: за наставнике и за ученике. Резултати показују да све скале имају високу поузданост (преко .80 Кронбах алфа) и на подузорку наставника и на подузорку ученика. Већина ајтема показује високу корелацију са укупним скором на свим мереним аспектима наставне ефикасности. Ученици су на свим скалама процене наставне ефикасности постизали више скорове када су процењивали редовну наставу у односу на процену онлајн наставе. Проверавана је конструкт ваљаност експлоративном факторском анализом. Резултати су потврдили да су за све мерене скале прихватљива једнофакторска решења, при чему је проценат објашњене варијансе варирао од 41,13% код процене афективне компоненте редовне наставе до 64% код процене конативних аспеката редовне наставе. Закључак је да је коначна верзија скале са 30 ајтема показала добре психометријске карактеристике, које се огледају кроз високу поузданост свих процењиваних аспеката ефикасности наставе (когнитивна, конативна и афективна), као и солидне валидности сагледане кроз једнофакторску структуру свих скала. Све три скале се независно могу примењивати за процену различитих аспеката ефикасности и од стране наставника и од стране ученика.
Reference
Arkorful, V. & Abaidoo, N. (2014). The Role of E-Learning, Advantages and Disadvantages of Its Adoption in Higher Education. International Journal of Instructional Technology and Distance Learning, 12(1), 397–410.
Arsenijević, J. (2021). Sistemi upravljanja u obrazovanju. Kikinda: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.
Bear, G. G., Manning, M. A., Izard, C. E. (2003). Responsible Behavior: The Importance of Social Cognition and Emotion. School Psychology Quarterly, 18(2), 140–157.
Bloom, B. (1976). Human Characteristics and School Learning. New York: McGraw Hill.
Castronova, J. A. (2002). Discovery Learning for the 21st Century: What Is It and How Does It Compare to Traditional Learning in Effectiveness in the 21st Century. Action Research Exchange, 1(1), 1–12.
Ćukušić, M. i Jadrić, M. (2012). E-učenje: koncept i primjenа. Zagreb: Školska knjiga.
De Smul, M., Heirweg, S., Van Keer, H., Devos, G., Vandevelde, S. (2018). How Competent Do Teachers Feel Instructing Self-Regulated Learning Strategies? Development and Validation of the Teacher Self-Efficacy Scale to Implement Self-Regulated Learning. Teaching and Teacher Education, 71, 214–225.
Drucker, P. (2006). The Effective Executive: The Definitive Guide to Getting the Right Things Done. New York: Collins.
Jakšić, A, Mitrović, K., Ćurčić, J., Gračanin, D. (2021). Tradicionalna vs. onlajn nastava: prednosti i izazovi. U: V. Katić (ur.), On-line nastava na univerzitetima (181–184). Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka.
Jovanović, D. (2017). Liderski stil nastavnika i efektivnost nastave (odbranjena doktorska disertacija). Filozofski fakultet, Beograd.
Kolak, A. & Majcen, M. (2011). Emocionalne reakcije učenika u nastavnom procesu kao poticaj u razvoju kreativnosti. U: G. Gojkov (ur.), Daroviti u procesu globalizacije (337–360). Vršac: Viša škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihajlo Palov“.
Kostić, P. (2007). Psihometrija – konstrukcija, rekonstrukcija i upotreba psiholoških mernih instrumenata. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet.
Krstić, D. (1988). Psihološki rečnik. Beograd: „Vuk Karadžić“.
Lockheed, M. E. & Hanushek, E. A. (1994). Concepts of Educational Efficiency and Effectiveness. In: T. Husen & N. Postlethwaite (Eds.), International Encyclopedia of Education (1779–1784). Oxford: Pergamon.
Luteršek, N. & Backović, A. (2014). Pedagoško-psihološki aspekti nastave. Podgorica: Zavod za školstvo.
Meyer, D. K. & Turner, J. C. (2002). Discovering Emotion in Classroom Motivation Research. Educational Psychologist, 37(2), 107–114.
Milojević, V., Selaković, Ž., Radosavljević, K., Vukajlović, Z. (2020). Onlajn nastava u mlađim razredima osnovne škole. Beograd – Arilje: OŠ „Stevan Čolović“ – OŠ „Veljko Dugošević“.
Miržić-Namet, D. & Surdučki, T. (2020). Učenje na daljinu iz ugla nastavnika, učenika i roditelja. Pedagoška stvarnost, 4 (2), 169–178.
Momirović, K., Wolf, B., Popović, D. A. (1999). Uvod u teoriju merenja i interne metrijske karakteristike kompozitnih mernih instrumenata. Priština: Fakultet za fizičku kulturu.
Novaković, A. (2021). Funkcionalnost elektronskih interaktivnih platformi u onlajn nastavi. Nastava i vaspitanje, 70 (1), 105–125.
Petrović-Bjekić, D. (2000). Uspešnost u nastavi i empatija nastavnika. Psihologija, 33 (3–4), 499–520.
Poljak V. (1977). Nastavni sistemi. Zagreb: Pedagoško-književni zbornik.
Rapanta, C., Botturi, L., Goodyear, P. Guardia, L., Koole, M. (2020). Online University Teaching during and after the COVID-19 Crisis: Refocusing Teacher Presence and Learning Activity. Postdigital Science and Education, 2, 923–945.
Rowbotham, М. & Schmitz, G. S. (2013). Development and Validation of a Student Self-Efficacy Scale. Journal of Nursing & Care, 2(1), 1–6.
Simić, K. (2015). Osnove metodike nastave. Brčko: Evropski univerzitet Brčko distrikta.
Taylor, J. C. (2001). Fifth Generation Distance Education. E-Journal of Instructional Science and Technology (e-JIST), 4(1), 1–14.
Yavuzalp, N. & Bahcivan, E. (2019). The Online Learning Self-Efficacy Scale: Its Adaptation into Turkish and Interpretation According to Various Variables. Turkish Online Journal of Distance Education, 21(1), 31–44.
Ранђеловић, Д. (2017). Ефикасност и психолошке основе наставе путем решавања проблема увиђањем. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Ранђеловић, Д. & Михајловић, Р. (2021). Емоције у образовном контексту и процена квалитета постојећих платформи за онлајн наставу на територији Косова и Метохије. Баштина, 31 (55), 297–322.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293