Између изузетности и традиције: слике сабора и Тајне вечере и посвета цркве у Сопоћанима

Vesna D. Milanović

doi:10.5937/zrffp53-42399

Vesna D. Milanović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju umetnosti

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-42399

Ključne reči: Сопоћани (припрата, улаз у цркву), слике сабора, Тајна вечера, Педесетница, Света Тројица, посвета цркве, тематски (иконографски) програм

Sažetak

У раду се разматра део иконографског програма у припрати репрезентативне црквене задужбине српског краља Уроша I посвећене Светој Тројици. Распоредом је везан за средишње поље зида над улазом у наос и чини фокусно место одговарајуће целине. Обухвата тематски сегмент с групом представа које се, на основу данашњих знања о ликовној грађи, могу сврстати у категорију новина и изузетних решења. Циклус Васељенских сабора, с прикљученим српским сабором, и Тајна вечера, као језгро групе, посматрају се из угла из којег претходно нису осветљени. Неуобичајена селекција сцена и јединствени склоп тематске групе постају јаснији када се утврди њено место на окосници, што повезује три важне „тачке“ сопоћанске просторне и програмске структуре на оси запад–исток. Поенту разматрања чинио би налаз о нарочитој спрези тематског репертоара с посветом цркве и рецепција те спреге као својеврсног полазишта у поступку осмишљавања и уобличавања значењски вишеслојне целине – свесно одабраног конвенционалног оквира и „покрића“ за смеле надградње.

Reference

Акентьев, К. К. (1984). Мозаики галерей константинопольской Св. Софии. Византийский временник, 45, 140–167.

Бабић, Г. (1975). О живописаном украсу олтарских преграда. ЗЛУМС, 11, 3–49.

Бојовић, Б. И. (1999). Краљевство и светост. Политичка филозофија средњовековне Србије. Београд: Службени лист СРЈ.

Вирсаладзе, Т. (1959). Фрагменти древней фресковой росписи главного гелатского храма. Ars Geogrica, 5, 163–203.

Војводић, Д. (2005). Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу. Београд: Стубови културе.

Војводић, Д. И. (2006). Идејне основе српске владарске слике у средњем веку (одбрањена докторска дисертација у рукопису). Универзитет у Београду, Филозофски факултет.

Војводић, Д. (2011). Жича и Пећ. Прилог разматрању сличности два програма зидног сликарства. Саопштења, XLIII, 31–47.

Војводић, Д. (2014). = Чанак-Медић, М., Поповић, Д., Војводић, Д. (2014). Манастир Жича. Београд: РЗЗСК.

Војводић, Д. (2015). Путеви и фазе уобличавања средњовековне иконографије Светог Саве Српског. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија, XIII (49–73), Ниш: Нишки културни центар.

Гавриловић, З. (2000). Премудрост и човекољубље владара у личности Стефана Немање. Примери у српској уметности средњег века. У: Ј. Калић (ур.), Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви. Историја и предање (281–293). Београд: САНУ.

Дагрон, Ж. (2001). Цар и првосвештеник. Студија о византијском „цезаропапизму“. Београд: Clio.

Ђорђевић, И. М. (2008а). О представи Силаска Светог духа на апостоле у српском зидном сликарству средњег века. У: Д. Војводић и М. Марковић (прир.), Студије српске средњовековне уметности (169–181). Београд: Завод за уџбенике.

Ђорђевић, И. М. (2008б). Капела краља Драгутина у Ђурђевим ступовима. У: Д. Војводић и М. Марковић (прир.), Студије српске средњовековне уметности (264–270). Београд: Завод за уџбенике.

Ђурић, В. Ј. (1963). Сопоћани. Београд: СКЗ – ИП Просвета.

Ђурић, В. Ј. (1964). Историјске композиције у српском сликарству средњега века и њихове књижевне паралеле. ЗРВИ, VIII (2), 69–90.

Ђурић, В. Ј. (1967). Историјске композиције у српском сликарству средњега века и њихове књижевне паралеле (II). ЗРВИ, X, 131–148.

Ђурић, В. Ј. (1983). Слика и историја у средњовековној Србији. Глас САНУ, CCCXXXVIII, Одељење историјских наука, књ. 3, 117–144.

Ђурић, В. Ј. (1987). Посвета Немањиних задужбина и владарска идеологија. Богословље, 31 (45), 1, 13–21.

Ђурић, В. Ј. (1988). Манастир Студеница – Скинија српског народа. У: В. Ј. Ђурић (ур.), Благо манастира Студенице (13–19). Београд: Галерија САНУ.

Ђурић В. Ј. (1990). = Ђурић, В. Ј., Ћирковић, С., Кораћ, В. (1990). Пећка патријаршија. Београд: Југословенска ревија.

Ђурић, В. Ј. (1991). Сопоћани. Београд–Приштина: Просвета, РЗЗСК – Јединство.

Живковић, Б. (1984). Сопоћани. Цртежи фресака. Београд: РЗЗСК.

Живковић, М. (2012). Српски владарски портрети у Григоријевој галерији Свете Софије у Охриду и њихов програмски контекст. У: Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић (ур.), Византијски свет на Балкану, I (169–190). Београд: Византолошки институт САНУ.

Зизјулас, Ј. (2001). Еклисиолошке теме. Нови Сад: Беседа.

Јевтић, А. (1973). Васељенски сабори и живо предање Цркве. Богословље, 17 (32), 1–2, 43–78.

Јевтић, А. (2004). Православно богословље о Светом духу. У: Христос Алфа и Омега (201–222). Требиње–Врњци: Манастир Тврдош – Братство Св. Симеона Мироточивог.

Јевтић, А. (2008). Евхаристијска еклисиологија. Видослов, 45, 35–60.

Кандић, О. (2016). Сопоћани. Историја и архитектура манастира. Београд: Друштво конзерватора Србије.

Κουκιάρης, Σ. (1993). Η θέση του επωνύµου αγίου. Κληρονοµιά, 22 (1–2), 105–123.

Мандић, С. (1975). Древник: записи конзерватора. Београд: Слово љубве.

Марјановић-Душанић, С. (1997). Владарска идеологија Немањића. Дипломатичка студија. Београд: Српска књижевна задруга – Свети архијерејски синод Српске православне цркве – Clio.

Марјановић-Душанић, С. (2015). Повеље за лимски манастир Св. Апостола и српски владар као ретник апостолима У: Б. Миљковић, Д. Џелебџић (ур.), ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ. Зборник у част Мирјане Живојиновић, књ. 1 (167–176). Београд: Византолошки институт САНУ – Задужбина светог манастира Хиландара.

Марковић, М. (2009). Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Београд: Византолошки институт САНУ.

Милановић, В. (2013). Јеванђељске сцене у припрати милешевске цркве. Прилог реконструкцији и тумачењу првобитног програма. Зограф, 37, 107–132.

Миљковић, Б. (2013). Кружни постриг у православној цркви (στρογγύλη κουρά, παπαλήθρα, sveeniqysko goumyn`ce). ЗРВИ, L (2), 987–1002.

Николић, Р. (1969). Белешке о сопоћанском живопису. Саопштења, VIII, 101–116.

Окуневъ, Н. Л. (1929). Составъ росписи храма в Сопочанахъ. Byzantinoslavica, 1, 119–148.

Павловић, Д. (2009). Богородичин циклус у Благовештенској цркви манастира Градца. Зограф, 33, 75–92.

Поповић, Д. (2000). Настанак култа Светог Симеона. У: Ј. Калић (ур.), Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви. Историја и предање (347–369). Београд: САНУ.

Поповић, Д. (2006). Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Радојчић, С. (1966). Старо српско сликарство. Београд: ИП Нолит.

Радујко, М. (2020а). Епископски престо у српским земљама од IX до XVIII века, I. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за историју уметности – Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за теолошка истраживања – Музеј СПЦ – Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин.

Радујко, М. (2020б). Епископски престо у српским земљама од IX до XVIII века, II. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за историју уметности – Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за теолошка истраживања – Музеј СПЦ – Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин.

Скабаланович, М. (2016). Педесетница. Шибеник: Епархија далматинска.

Тодић, Б. (1997). Фреске XIII века у параклису на пиргу Светог Георгија у Хиландару. Хиландарски зборник, 9, 35–73.

Тодић, Б. (1998). Српско сликарство у доба краља Милутина. Београд: Драганић.

Тодић, Б. (2000). Представе св. Симеона Немање, наставника праве вере и добре владе у средњовековном сликарству. У: Ј. Калић (ур.), Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви. Историја и предање (295–305). Београд: САНУ.

Тодић Б. (2002). Апостол Андреја и српски архиепископи на фрескама Сопоћана. У: Љ. Максимовић, Н. Радошевић, Е. Радуловић (ур.), Трећа југословенска конференција византолога (361–379). Београд–Крушевац: Византолошки институт САНУ – Народни музеј Крушевац.

Тодић, Б. (2004–2005). Српске теме на фрескама XIV века у цркви Светог Димитрија у Пећи. Зограф, 30, 123–140.

Тодић, Б. (2021). Фреске манастира Сопоћани. Нови Сад: Платонеум д.о.о.

Altripp, M. (2022). Die Rezeption trinitarisch interpretierter Texte des Alten Testamentes in der byzantinischen Kunst. ЗРВИ, LIX, 251–265.

Bacci, М. & al. (2020). Mosaics. In: C. Alessandri (Ed.), The Restoration of the Nativity Church in Bethlehem (153–256). Leiden: CRC Press.

Bogdanović, D. (1988). Politička filosofija srednjovekovne Srbije. Mogućnosti jednog istraživanja. Filozofske studije, XVI, 5–29.

Christou, P. (1971). The Missionary Task of the Byzantine Emperor. Byzantina, 3, 279–286.

Demus, O. (1964). Byzantine Mosaic Decoration. Aspects of Monumental Art in Byzantium. Boston: Boston Book & Art Shop.

Deur-Petiteau, V. (2016). Trois cycles de Joseph entre Orent et Occident: Venise, Sopoćani, Ohrid. Cahiers archeologiques, 56, 119–148.

Deur-Petiteau, V. (2019). Images, spatialité et cérémoniel dans le narthex des églises en Serbie médiévale, In: S. Brodbeck & A.-O. Poilpré (Eds.), Visibilité et présence de l’image dans l’espace ecclésial. Byzance et Moyen Âge occidental (338–354). Paris: Éditions de la Sorbonne.

Doležalová, K. & Foletti I. (Eds.) (2019). Liminality and Medieval Art. From Space to Rituals and to the Imagination. Brno: Masaryk University, Université de Lausanne, Academy of Sciences of the Czech Republic.

Dvornik, F. (1961). The Ecumenical Councils. New York: Hawthorn Books, Inc.

Eastmond, A. (1998). Royal Imagery in Medieval Georgia. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press, University Park.

Eastmond, A. (2003). “Local” Saints, Art and Regional Identity in the Orthodox World after the Fourth Crusade. Speculum, 77 (3), 707–749.

Evdokimov, P. (1959). L’orthodoxie. Neuchâtel: Delachaux & Niestlé.

Gavrilović, Z. (1980). Divine Wisdom as Part of Byzantine Imperial Ideology. Research into the Artistic Interpretations of the Theme in Medieval Serbia. Narthex Programmes of Lesnovo and Sopoćani. Зограф, 11, 50–52.

Gedevanishvili, E. (2007), Some Thoughts on the Depiction of the Ecumenical Councils at Gelati. Iconographica, 6, 54–60.

Grabar, A. (1957). L’iconoclasme byzantin. Dossier archéologique. Paris: College de France.

Hadermann-Misguich, L. (1999). Images et Passages. Leurs relations dans quelques églises byzantines d’après 843. In: J.-M. Sansterre & J.-C. Schmitt (Eds.), Les images dans les sociétés médiévales. Pour une histoire comparée (Bulletin de l’Institut historique belge de Rome LXIX) (21–40). Bruxelles: Institut historique belge de Rome.

Kalopissi-Verti, S. (2006). The Proskynetaria of the Templon and Narthex: Form, Imagery, Spatial Connections, and Reception. In: S. E. J. Gerstel (Ed.), Thresholds of the Sacred: Architecture, Art, Historical, Liturgical, and Theological Perspectives on Religious Screens, East and West (123–132). Washington DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection.

Ljubinković, R. (1967). Sur le symbolisme de l’Histoire de Joseph du narthex de Sopoćani. In: V. J. Djurić (Ed.), L’art byzantin du XIIIe siècle (207–237). Beograd: Faculté de Philosophie, Département de l’histoire de l’art.

Méhu, D. (2019). La porte et l’autel: les figures des lieux liminaires de l’église paléochrétienne. In: S. Brodbeck et A.-O. Poilpré (Eds.), Visibilité et présence de l’image dans l’espace ecclésial. Byzance et Moyen Âge occidental (233–255). Paris: Éditions de la Sorbonne.

U, M. (2019). Images et passages dans l’espace ecclésial à l’époque médiobyzantine. In: S. Brodbeck et A.-O. Poilpré (Eds.), Visibilité et présence de l’image dans l’espace ecclésial. Byzance et Moyen Âge occidental (303–327). Paris: Éditions de la Sorbonne.

Opstall, E. M. (Ed.) (2018). Sacred Thresholds: The Door to the Sanctuary in Late Antiquity. Leiden–Boston: Brill.

Salaville, S. (1926). L’iconographie des »sept conciles oecuméniques«. EO, 25, 144–146.

Todić, B. (1995). Note on the Beauteous Joseph in Late Byzantine Painting. DCAE, 18, 89–96.

Todić, B. (1997). L’influence de la liturgie sur la decoration peinte du narthex de Sopoćani. In: А. Л. Баталов и др. (ур.), Древнерусское искусство, Русь – Византия – Балканы. XIII век (43–58). С.-Петербург: Издательство „Дмитрий Буланин“.

Tomeković, S. (1981). Les répercussions du choix du saint patron sur le programme iconographique des l’églises du 12 e siècle en Macédoine et dans le Péloponnèse. Зограф, 12, 25–42.

Tomić, O. M. (2016). About the Dating of Sopoćani, Its Painters and Purpose. In: D. Dželebdžić, S. Bojanin (Eds.). Proceedings of the 23 rd International Congress of Byzantine Studies. Belgrade, 22–27 August 2016. Thematic Sessions of Free Communications (751–752). Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies.

Vojvodić, D. (2000). Un regard nouveau sur la représentation du Concile de saint Siméon Nemanja à Arilje. Cahiers Balkaniques, 31, 11–20.

Wages, S. M. (1998). The Fresco Program of Djurdjevi Stupovi. Serbian Studies, 12 (2), 97–143.

Walter, Ch. (1970). L’iconographie des Conciles dans la tradition byzantine. Paris: Institut Français d’études byzantines.

Walter, Ch. (1980). L’Église dans les programmes monumentaux de l’art byzantin. In: A. M. Triacca et A. Pistoia (Eds.), L’Église dans la liturgie (325–334). Roma: C.L.V. – Edizioni liturgiche.

Walter, Ch. (1982). Art and Ritual of the Byzantine Church. London: Variorum Publications LTD.

Whitemore, T. (1952). The Mosaics of Haghia Sophia at Istanbul. Fourth Preliminary Report. The Deesis Panel of the South Gallery. Oxford: University Press.