Руденица и њено место у архитектури Моравске Србије

Sažetak

Црква манастира Руденице саграђена је на прелазу из XIV у XV век, што се закључује на основу ктиторских портрета који су насликани између 1403. и 1405. године. Задужбина је властелина Вукашина, ризничара деспота Стефана и супруге Вукосаве. Храм има основу у облику сажетог триконхоса са једном куполом. Истовремено саграђена припрата засведена је слепом калотом. Тамбур куполе на коцкастом постољу изнутра је кружан, а споља осмостран. Хоризонтална подела фасада изведена је кордонским венцем, изнад кога се налазе розете са слепим аркадама, док су у нижој зони дводелни прозори украшени каменом пластиком. Грађена је од необрађеног пешчара и кречњака, а само су ивице појачане тесаницима пешчара. На омалтерисаним фасадама у фреско-техници опонашан је ћелијасти начин зидања редовима камена и опеке. Током векова страдали су горњи делови грађевине, који су обновљени током конзерваторско-рестаураторских радова изведених 1936/1937. и 1994/1995. године. Руденица је рано привукла пажњу истраживача, па је већ 1877. године забележено да је један од лепих цветића из мирисавог венца, који у историји архитектуре још није заузео своје заслужено место. Недуго затим, уочена је њена неспорна сличност са Љубостињом која се огледа у спољном обликовању фасада. Питање је који су разлози довели до тога. Наиме, у српској средини од раније су познати примери угледања властеоских задужбина на властеоске, па у том смислу Руденица не представља изузетак. Истраживања архитектонског наслеђа Моравске Србије показала су да је Љубостиња представљала један од узора, али да се аналогије за елементе њене архитектуре: основу, горњу конструкцију, отворе, материјал, технику и начин зидања, камену и сликану декорацију налазе на хронолошки и топографски блиским храмовима, као и оним удаљенијим.