Иконографија старозаветних пророка и Богородице Кириотисе на источном зиду грачаничког ексонартекса
Sažetak
Рад се бави иконографском анализом две фреско целине у спољашњој припрати манастира Грачанице. Прву целину представљају попрсја шесторице старозаветних пророка, Исаије, Соломона, Давида, Мојсија, Арона и Јеремије, насликаних допојасно у декорисаним лозицама у потрбушју лука који се налази на улазу из ексонартекса у наос манастира. У темену лука налази се допојасна слика Христа који благосиља обема рукама. Друга сликана целина представља Богородицу Кириотису са малим Христом на крилу, окружену арханђелима Михаилом и Гаврилом. Смештена је у лунети изнад улаза из спољашње припрате у наос. Иконографија, али и теме млађег слоја живописа из 1570. године, којем припадају ове две сликане целине, по свему судећи има сложеније и комплексније значење у односу на старији живопис изведен око 1330. године. На новим фрескама уочава се јасна теолошка подлога повезана са прослављањем Богородице, која је била и патрон грачаничке цркве. Приказивањем Богородичиног циклуса слави се њена улога у отелотворењу, наговештена у пророчким визијама. Сликани програм око источног портала грачаничког ексонартекса, којем припадају две горе поменуте целине, готово у целости посвећен је Богородици, чију улогу у оваплоћењу Логоса наглашавају представе пророка, текст на свицима и предмети које држе у рукама. Рад доноси и осврт на неуобичајен избор текстова на свицима које држе пророци, а који се нису могли срести ни у једној цркви у периоду после обнове Пећке патријаршије.
Reference
Brubaker, L. & Cunningham, B. (2016). The Cult of the Mother of God in Byzantium: Texts and Images. New York: Routledge.
Đorđević, I. M. & Marković, M. (2000). On the Dialogue Relationship Between the Virgin and Christ in East Christian Art. Zograf, 28, 13–48.
Jolivet Lévy, C. (1991). Les églises byzantines de Cappadoce. Le programme iconographique de l’apside et ses abords. Paris: C.N.R.S.
Vassilaki, M. (2000). Mother of God. Representations of the Virgin in Byzantine Art. Milano: Benaki Museum.
Бабић, Г. (1987). Kраљева црква у Студеници. Београд: Републички завод за заштиту споменика.
Мијовић, П. (1968–1971). О хронологији грачаничких фресака. У: Старине Kосова и Метохије, књига IV–V (179–199). Приштина: Покрајински завод за заштиту споменика културе.
Милановић, В. (2004–2005). О фресци на улазу у Богородичину цркву архиепископа Данила II у Пећи. Зограф, 30, 141–165.
Николић, Ј. (1985). Теме посвећене Богородици у нартексу Богородичине цркве у Слимничком манастиру. Зограф, 16, 66–73.
Пејић, С. (2016). Уметност српских земаља у првом столећу османске владавине. У: Љ. Максимовић и Ј. Триван (ур.), Византијско наслеђе и српска уметност II. Сакрална уметност српских земаља у средњем веку (457–472). Београд: Службени гласник.
Петковић, С. (1978). Сликарство спољашње припрате Грачанице. У: С. Петковић (ур.), Византијска уметност почетком XIV века (201–211). Београд: Филозофски факултет.
Поповић, Љ. (1991). Фигуре пророка у куполи Богородице Одигитрије у Пећи. Идентификација и тумачење текстова. У: В. Ј. Ђурић (ур.), Архиепископ Данило II и његово доба (443–469). Београд: САНУ.
Проловић, Ј. (2008). Сликани програм купола и поткуполних простора у цркви манастира Ресаве. Зограф, 32, 131–150.
Татић-Ђурић, М. (2007). Студије о Богородици. Београд: Јасен.
Тодић, Б. (1988). Грачаница сликарство. Приштина: Просвета.
Тодић, Б. и Чанак Медић, М. (2017). Манастир Грачаница. Нови Сад: Платонеум.
Томић-Ђурић, М. (2017). Идејне основе тематског програма живописа цркве светог Димитрија у Марковом манастиру (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Томић-Ђурић, М. (2019). Фреске Марковог манастира. Београд: Балканолошки институт.
Томић, С. и Николић, Р. (1964). Манасија. Историја – живопис: Саопштења VI. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293