Фреско-композиција Георгија Митрофановића са представама средњовековних владара у јужној апсиди хиландарске трпезарије

  • Nikolaos L. Dionysopoulos Univerzitet Zapadne Makedonije, Florina, Grčka, Škola lepih umetnosti, Katedra lepih i primenjenih umetnosti
  • Vesna D. Milanović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju umetnosti
Ključne reči: Георгије Митрофановић, трпезарија манастира Хиландара, фреско-сликарство XVII века, портрети (представе) средњовековних владара, Христос Анђео Великог Савета

Sažetak


Фреске истакнутог српског сликара из првих деценија XVII века, Хиландарца Георгија Митрофановића, замениле су, у пространој средњовековној сали за заједнички обед хиландарских монаха, претходна, оштећена, три столећа старија дела. У прилогу се разматра композиција са представама средњовековних владара у двопојасно уређеном простору мале, ниске апсиде у јужном зиду сале. Својеврсна је структура за себе у фреско-целини с потписом сликара из 1621/1622. године. Заједничко четворочланој групи, распоређеној у паровима у доњем појасу апсидалне конхе, јесте то што је реч о представама одабраних средњовековних владара ктитора и покровитеља Хиландара из најзначајнијег и најпросперитетнијег периода историје манастира од доба његовог оснивања. Међу њима нису портрети првих ктитора. Могуће је, међутим, да је група била у нарочитом односу са садржином наспрамне, крајем XVIII века пресликане целине са представама првих Немањића оснивача манастира у доњој зони главне трпезаријске апсиде.

Приказ српског краља Милутина и византијског цара Андроника II Палеолога заједнички је портрет у пуном смислу речи и парафраза решења оствареног на средњовековним портретима у припрати главне манастирске цркве. Уз неке измене сликар је „позајмљено“ из припрате поставио у нови програмски контекст, чији су део и ликови Светог Симона монаха (највероватније бившег краља Уроша I) и светог краља Стефана Дечанског. Уобличавање другог од два пара засновао је на иконографским обрасцима који су му омогућили надградњу полазне теме о ктиторству (покровитељској мисији) побожних владара мотивима мучеништва и истрајности у вери. Нови визуелни ансамбл са ликовима побожних и правоверних владара средњовековне прошлости заокружио је уметањем медаљона са крстом и Христовим криптограмом, на део слободног средишњег поља над прозором, и стављањем свих ликова под окриље и благослов Христа Анђела Великог Савета. За разумевање композиције подједнако је важно расветљавање симболике необично упечатљивог монументалног попрсја младоликог крилатог Христа, као и избор и разматрање иконографских обележја представљених владара. Реч је о истакнутом и, чини се, једном од омиљених мотива у Митрофановићевом опусу. Зашто се стари владари покровитељи манастира повезују са особеним, нетрадиционалним типом Христовог лика? Како временска дистанца од средњовековне прошлости утиче на рецепцију иконографске групе? Шта у датом склопу означава медаљон са крстом и христограмом? Или зашто је тај мотив више од стандардног обележавања прозора знаком заштите? Та и слична питања, неразмотрена у досадашњем фокусирању на рестаураторски аспект Митрофановићевог дела, проистичу из настојања да се остварено сагледа и кроз призму епохе у којој је трпезарија изнова живописана, односно из угла одређености приликама које су обележиле живот православних у тадашњој Османској држави. Да су за одгонетање концепта и необичног склопа мини-целине тесни оквири којима се поглед на Митрофановићев подухват задржава у равни расправе о показатељима могуће рестаурације или реконструкције древних решења, могло се видети из природе измена образаца узетих за узор и својеврсно полазиште. Природа измена, и у сегменту везаном за апропријацију детаља, као и оном који би се односио на склапање целине, указује на то да је Митрофановићу симболика била важнија од историјске реконструкције. Цела композиција дише порукама осмишљеним као својеврсна утеха правоверним хришћанима у држави иноверних господара. Митрофановић добро зна да је свакодневица његове сабраће у подвигу далеко од идеала о анђеоском животу – оптерећена разним наметима, казнама и неправдама, и обележена напорима и мукама да се, у ери нужних одлазака у прикупљање помоћи далеко од граница Свете Горе, обезбеди опстанак и очување манастира. Анализа споја ликова владара покровитеља Хиландара, симбола златног доба манастирске историје, са мотивима који у себи сажимају најдубље основе хришћанске вере и нарочиту оптимистичку и тријумфалну поруку, чији извори сежу до апологетске мисли раних хришћанских отаца мартира, показује да Георгије Митрофановић није остао равнодушан према ономе што је гледао када је стајао пред дверима католикона свога манастира. Ту је, у припрати, поглед привлачила сложена галерија ктиторско-владарских портрета и посебан тематски оквир у који су уклопљени својим местом непосредно под сликом Распећа и симболично-алегоријском композицијом с мотивима Соломонових прича о Божјој премудрости. Чини се да Митрофановићу није мањкало ни креативности ни дара за синтезу. У расположив скроман просторни оквир мале трпезаријске апсиде пренео је, заправо, резултат надахнућа старијим сликарством, кроз аутентичне сажете симболичне приказе који траже да у њему видимо сликара који није био само вешт рестауратор него и дете свога времена.

 

Reference

Bucur, B. G. (2008). Foreordained from All Eternity: The Mystery of the Incarnation According to Some Early Christian and Byzantine Writers. Dumbarton Oaks Papers, 62, 199–215.

Bucur, B. G. (2018). A Blind Spot in the Study of Fourth-Century Christian Theology: The Christological Exegesis of Theophanies. The Journal of Theological Studies, 69(2), 588–610.

Der Nersessian, S. (1962). Note sur quelques images se rattachant au thème du Christ-Ange. CA, 13, 209–228.

Dionisopulos, N. (2002). Ktitorski portreti XVI i XVII veka na freskama svetogorskih manastira / Donor Portraits of the 16th and 17th Centuries in the Frescoes of Mount Athos Monasteries (odbranjena magistarska teza u rukopisu). Filozofski fakultet, Beograd.

Djurić, V. J. (1978). La peinture de Chilandar à l’époque du roi Milutin. ХЗ, 4, 31–62.

Djurić, V. J. (1983). Icône du saint roi Stefan Uros III avec des scènes de sa vie. Balkan Studies, 24(2), 373–401.

Djurić, V. J. (1989). Les portraits de souverains dans le narthex de Chilandar. ХЗ, 7, 105–132.

Djurić, V. J. (1991). Les conceptions hagioritiques dans la peinture du Prôtaton. ХЗ, 8, 37–89.

Dumitrescu, C. L. (1978). Pictura murală din Ţara Românească în veacul al XVI-lea. Bucharest: Meridiane.

Đorđević, I. M. (1998). Mural Paintings 1322–1430/1. In: G. Subotić (Ed.), Hilandar Monastery (243–248). Belgrade: SASA.

Grabar, A. (1956). Iconographie de la Sagesse Divine et de la Vierge. CA, 8, 254–261.

Juncker, G. (1994). Christ as Angel: The Reclamation of a Primitive Title. Trinity Journal, 15(2), 221–250.

Kovačević, M. (1998). Fortification Walls and Towers. In: G. Subotić (Ed.), Hilandar Monastery (133–144). Belgrade: SASA.

Malone, E. E. (1950). The Monk and the Martyr: The Monk as the Successor of the Martyr. Washington: Catholic University of America Press.

Malone, E. E. (1951). Martyrdom and Monastic Profession as a Second Baptism. In: A. Mayer, J. Quasten, B. Neunheuser (Eds.), Vom Christlischen Mysterium: Gesammelte Arbeiten zum Gedaechtnis von Odo Casel (115–134). Düesseldorf: Patmos.

Marković, M. (1998). The Original Paintings of the Katholikon. In: G. Subotić (Ed.), Hilandar Monastery (221–242). Belgrade: SASA.

Meyendorff, J. (1959). L’iconographie de la Sagesse Divine dans la tradition byzantine. CA, 10, 259–277.

Miljković, B. (2004). L’illustration de la Deuxieme homelie pascale de Gregoire le Theologien. ЗРВИ, 41, 105–112.

Mouriki, D. (1988). Four Thirteenth-Century Sinai Icons by the Painter Peter. In: В. Кораћ (Ed.), Студеница и византијска уметност око 1200. године (329–347). Београд: САНУ.

Negrau, E. (2019). Policy and Prophecy. The Legend of the Last Emperor and the Iconography of the Ruler Crowned by Angels in Wallachia. Зограф, 43, 171–184.

Nenadović, S. (1998). Refectory, Kitchen and Storage Rooms. In: G. Subotić (Ed.), Hilandar Monastery (181–186). Belgrade: SASA.

Petković, S. (1999). Chilandar (2nd rev. ed.). Belgrade: Institute for the Protection of Cultural Monuments of the Republic of Serbia.

Radovanović, J. (1989). Das Mönctum und Märtyrertum in der Malerei des klosters Hilandar und des Patriarchat von Peć. Balcanica, XX, 57–71 [= Радовановић, Ј. (1988b). Монаштво и мучеништво у сликарству манастира Хиландара и Пећке патријаршије. У: Ј. Радовановић (ур.), Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века (79–82, 175–176). Београд: Балканолошки институт САНУ].

Rakić, Z. (1998). The Seventeenth Century Mural Painting. In: G. Subotić (Ed.), Hilandar Monastery (263–278). Belgrade: SASA.

Theocharidis, P. (1989). The Byzantine Fortified Enclosure of the Monastery of Chelandariou. ХЗ, 7, 59–70.

Vojvodić, D. (1998). Donor Portraits. In: G. Subotić (Ed.), Hilandar Monastery (251–262). Belgrade: SASA.

Walter, Ch. (1997). ΙC XC NI KA, The Apotropaic Function of the Victorious Cross. REB, 55, 193–220.

Yiannias, J. J. (1991). The Refectory Paintings of Mount Athos: An Interpretation. In: J. J. Yiannias (Ed.), The Byzantine Tradition after the Fall of Constantinople (269–340). Charlottesville and London: University Press of Virginia.

Богдановић, Д., Ђурић, В. Ј., Медаковић, Д. (1978). Хиландар. Београд: РЗЗСК – Југословенска ревија.

Васиљевић, М. (2021). Култови светих на централном Балкану у време османских освајања. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Војводић, Д. (2005). Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу. Београд: Стубови културе.

Војводић, Д. (2007). Од хоризонталне ка вертикалној генеалошкој слици Немањића. ЗРВИ, 44 (1), 295–312.

Војводић, Д. (2009). Досликани владарски портрети у Грачаници. Ниш и Византија, VII, 251–265.

Војводић, Д. (2015). Зидно сликарство Давидовице. Допуне у ишчитавању тематског програма и датовање. Зограф, 39, 177–192.

Војводић, Д. (2016a). Родословне представе и идеја прародитељства у манастиру Студеници. У: Љ. Максимовић и В. Вукашиновић (ур.), Манастир Студеница – 700 година Краљеве Цркве (253–266). Београд: САНУ.

Војводић, Д. (2016b). Богородичина икона из цркве Светог Николе Рајковог и питање сликарских радионица средњовековног Призрена. Зограф, 40, 95–116.

Војводић, Д. (2020). Представе српских светих у живопису паштровских цркава и манастира. У: К. Митровић и Д. Медин (ур.), Градиште – манастир у Паштровићима: Зборник радова (201–226). Буљарица: Манастир Градиште.

Војводић, Д. (2022). Краљеви портрети. У: С. Пириватрић, С. Марјановић-Душанић, Д. Поповић (ур.), Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова (377–428). Београд: Задужбина Светог манастира Хиландара.

Вълева, Ю. (1988). Иконографията на Христос Ангел на Великия съвет и българската монументална живопис от XV до XVII век. В: Ч. Добрев, А. Джурова, М. Класанов (ред.), Втори международен конгрес по българистика. Доклади. Изобразително изкуство и архитектура (91–100). София: БАН.

Димитрова, А., Лилић, В., Антевска, К., Василевски, А. (2011). Матка: културно наследство. Скопје: Данте.

Ђорђевић, И. М. (1994). Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића. Београд: Филозофски факултет.

Ђорђевић, И. М. (1998). Капела краља Драгутина у Ђурђевим ступовима. Рачански зборник, 3, 48–53.

Ђурић, В. Ј. (1974). Византијске фреске у Југославији. Београд: Југославија.

Ђурић, В. Ј. (1985). Икона светог краља Стефана Дечанског. Београд: РЗЗСК – ДКС.

Ђурић, В. Ј. (1989). Портрети византијских и српских владара с повељама. У: П. Ивић, В. Ј. Ђурић, С. Ћирковић (ур.), Есфигменска повеља деспота Ђурђа (20–54). Београд–Смедерево: Југословенска ревија – Завод за заштиту споменика културе Смедерево.

Ђурић, В. Ј., Ћирковић, С., Кораћ, В. (1990). Пећка патријаршија. Београд–Приштина: Југословенска ревија – Јединство.

Ђурић, В. Ј. (1991). Сопоћани. Београд–Приштина: Просвета – РЗЗСК – Јединство.

Ђурић, В. Ј. (1997). Једна антиисламска икона Светог Саве Српског и Светог Симеона Немање. ХЗ, 9, 119–141.

Живковић, Б. (1981). Конзерваторски и рестаураторски радови на живопису у манастиру Хиландару. Гласник ДКС, 5, 39–40.

Живковић, Б. (1984). Сопоћани. Цртежи фресака. Београд: РЗЗСК.

Живковић, М. П. (2019). Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Живојиновић, М. (1996). Даровања краља Уроша I манастиру Хиландару. ЗРВИ, 35, 213–219.

Живојиновић, М. (1997). Запис о грчким повељама Хиландарског архива. ХЗ, 9, 27–34.

Живојиновић, М. (1998). Историја Хиландара, I. Од оснивања манастира 1198. до 1335. године. Београд: Просвета.

Живојиновић, М. (2022). Краљ и Хиландар. У: С. Пириватрић, С. Марјановић-Душанић, Д. Поповић (ур.), Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова (453–485). Београд: Задужбина Светог манастира Хиландара.

Јевтић, А. (1980). Монаштво и мучеништво. Гласник СПЦ, LXI, 253–260.

Кајмаковић, З. (1977). Георгије Митрофановић. Београд: „Веселин Маслеша“.

Ковачевић, М. (2022). Света царска српска лавра Хиландар на Светој Гори Атонској. Архитектура и друга добра. Хиландар–Београд: Задужбина Светог манастира Хиландара – Атеље Жрнов – Света Гора Атонска – Света царска српска лавра Хиландар.

Коматина, И. (2021). Краљ Стефан Урош I Велики и његов век. Београд: Историјски институт.

Куюмджиева, М. (2020). Ликът на Бога. Изображенията на Света Троица в православното изкуство. София: Институт за изследване на изкуствата, БАН.

Лидов, А. (1999). Образы Христа в храмовой декорации и византийская христология после Схизмы 1054 года. В: Э. С. Смирнова et al. (ред.), Древнерусское искусство. Византия и Древняя Русь. К 100-летию Андрея Николаевича Грабара (1896–1990) (155–177). С.-Петербург: Издательство «Дмитрий Буланин».

Лидов, A. M. (2014). Полиморфизм Христа в византийской иконографии после Схизмы 1054 года. В: А. М. Лидов (ред.), Икона. Мир святых образов в Византии и Древней Руси (193–236). Москва: Феория.

Луковникова, Е. А. (2002). Образ Христа – Ангела Великого Совета из церкви Богородицы Перивлепти в Охриде. Развитие иконографии и особенности образа. ИХМ, 6, 66–80.

Луковникова, Е. А. (2009). Ангел Великого Совета Иисус Христос. В: Патриарх Московский и всея Руси Кирилл (ред.), Православная энциклопедия (электронная версия) (290–291). Церковно-научный центр «Православная энциклопедия». Retrieved from: https://www.pravenc.ru/text/115048.html

Марјановић-Душанић, С. (2007). Свети краљ. Култ Стефана Дечанског. Београд: Балканолошки институт САНУ – Clio.

Марковић, М. (1995). Појединачне фигуре светитеља у наосу и параклисима. У: В. Ј. Ђурић (ур.), Зидно сликарство манастира Дечана. Грађа и студије (243–264). Београд: САНУ.

Марковић, М. (2011). Иконографски програм најстаријег живописа цркве Богородице Перивлепте. Зограф, 35, 119–143.

Марковић, М. и Хостетер, В. Т. (1998). Прилог хронологији градње и осликавања хиландарског католикона. ХЗ, 10, 201–220.

Матић, М. (2017a). Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557–1690. Београд: Музеј Српске православне цркве.

Матић, М. (2017b). Представе српских владара династије Немањић у иконопису обновљене Пећке патријаршије 1557–1690: Стефан Првовенчани. Ниш и Византија, XVI, 378–404.

Матић, М. (2018). Ктиторски портрети у српском сликарству 16. и 17. века: иконографија и типологија. У: М. Лончар-Вујновић (ур.), Наука без граница 2 (227–252). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Милановић, В. (2012). Светачки лик у контексту: један нерасветљени пример из ексонартекса цркве у манастиру Трескавац. У: Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић (ур.), Византијски свет на Балкану (Пета национална конференција византолога, Београд 4–6. новембар 2010), II (459–479). Београд: Византолошки институт САНУ.

Милошевић, Д. и Нешковић Ј. (1987). Ђурђеви ступови у Старом Расу. Београд: РЗЗСК.

Миљковић, Б. (2008). Житија Светог Саве као извори за историју средњовековне уметности. Београд: Византолошки институт САНУ.

Ненадовић, С. (1963). Једна хипотеза о архитектури хиландарске трпезарије. Зборник ЗСК, XIV, 1–12.

Ненадовић, С. (1965). Хиландар на графичким приказима XVIII и XIX столећа. Зборник ЗСК, XVI, 97–113.

Осташенко, Е. Я. (2000). Пресвятая Троица – Предвечный Совет и Божественная Премудрость. В: О. А. Чернова (ред.), София Премудрость Божия. Выставка русской иконописи XIII–XIX веков из собраний музеев России (Каталог) (36–39). Москва: Радуница.

Пејић, С. (1998). Црна Река – уз проблем живописа на фасадама. У: Д. Бојовић (ур.), Манастир Црна Ријека и Свети Петар Коришки (117–132). Приштина–Београд: Друштво пријатеља манастира Црна ријека – Народна и универзитетска библиотека у Приштини – Друштво за обнову србистике – Центар Приштина – РЗЗСК.

Петковић, С. (1965). Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614. Нови Сад: Матица српска.

Петковић, С. (1971). Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века. ЗЛУ, 7, 85–102.

Петковић, С. (1986). Морача. Београд: Српска књижевна задруга – Просвета.

Петковић, С. (1990). Ликови Срба светитеља у српским штампаним књигама XVI века. ЗЛУ, 26, 139–158.

Петковић, С. (1995). Хиландар и Русија у XVI и XVII веку. У: М. Јанковић (ур.), Казивања о Светој Гори (143–170, 269–271). Београд: Просвета.

Петковић, С. (2002). Фреске олтарског простора у цркви Јежевици из 1609. године – дело Георгија Митрофановића. Саопштења, XXXIV, 249–261.

Поповић, Д. (2006). Свети краљ Стефан Дечански. У: Д. Поповић (ур.), Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији (143–183, 344–346). Београд: Балканолошки институт САНУ.

Поповић, Д. (2022). О светачком прослављању краља Милутина. У: С. Пириватрић, С. Марјановић-Душанић, Д. Поповић (ур.), Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова (529–555). Београд: Задужбина Светог манастира Хиландара.

Радовановић, Ј. (1988a). Тутићева црква Св. Николе у Призрену. У: J. Радовановић (ур.), Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века (109–116, 180). Београд: Балканолошки институт САНУ.

Радовановић, Ј. (1988b) [= Radovanović, J. (1989)].

Радојчић, С. (1997). Портрети српских владара у средњем веку (2. издање). Београд: РЗЗСК.

Радујко, М. (2020). Епископски престо у српским земљама од IX до XVIII века, II. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за историју уметности – Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за теолошка истраживања – Музеј СПЦ – Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин.

Суботић, Г. (1979). Иконографија светога Саве у време турске власти. У: В. Ј. Ђурић (ур.), Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање (343–355). Београд: САНУ.

Суботић, Г. (1980). Охридска сликарска школа XV века. Београд: Филозофски факултет, Институт за историју уметности.

Суботић, Г., Миљковић, Б., Дудић, Н. (2019). Натписи манастира Хиландара. Том први. XIV–XVII век. Београд: САНУ, Хиландарски одбор – Византолошки институт САНУ – Манастир Хиландар.

Тодић, Б. (1993). Краљ Милутин са сином Константином и родитељима монасима на фресци у Грачаници. Саопштења, XXV, 7–23.

Тодић, Б. (2011). Ново датовање фресака у Давидовици. У: Б. Тодић и М. Радујко (ур.), Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија (413–427). Беране–Београд.

Тодић, Б. (2013). Српски сликари од XIV до XVIII века, I. Нови Сад–Петроварадин: Покрајински завод за заштиту споменика културе – Платонеум.

Тодић, Б. (2017). Време изградње католикона и ексонартекса манастира Хиландара. ХЗ, 14, 147–171.

Тодић, Б. (2022). Ктиторско дело краља Милутина. У: С. Пириватрић, С. Марјановић-Душанић, Д. Поповић (ур.), Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова (337–375). Београд: Задужбина Светог манастира Хиландара.

Томић, О. (1997). Хиландарски скит Свете Тројице на Спасовој Води. ХЗ, 9, 173–278.

Фотић, А. (2000). Света Гора и Хиландар у Османском царству XV–XVII век. Београд: Балканолошки институт САНУ – Свети архијерејски синод СПЦ – Манастир Хиландар.

Царевская, Т. Ю. (2019). Ранний вариант новгородской иконографии Софии Премудрости Божией и обстоятельства его появения. Зограф, 43, 151–170.

Этингоф, О. Е. (2000). Иконография Иисуса Христа как образа воплощенной Софии Премудрости Божией. В: О. А. Чернова (ред.), София Премудрость Божия. Выставка русской иконописи XIII–XIX веков из собраний музеев России (Каталог) (59–63). Москва: Радуница.

Γιέβτιτς, Α. (2012). Η Μεγάλη Βουλή του Θεου στον άγιο Μάξιμο τον Ομολογητή. Θεολογία, 83(1), 27–60 [= Α. Јевтић, Велики Савет Божији код Светог Максима Исповедника, Видослов, 52 (2011), 49–72; idem (2012). Велики Савет Божији код Светог Максима Исповедника. У: А. Јевтић (ур. и прев.), Свети Максим Исповедник: живот и избор дела (320–349). Врњци–Требиње–Лос Анђелес: Братство Светог Симеона Мироточивог – Манастир Тврдош – Епархија Западноамеричка].

Διονυσόπουλος, Ν. Λ. (2012). Πορτρέτα κοσμικών δωρητών στην εντοίχια ζωγραφική του Αγίου Όρους (14ος – αρχές 16ου αι.): Η ιστορική και ιδεολογική διάσταση της εικονογραφίας του ορθόδοξου ηγεμόνα στο αθωνικό περιβάλλον (διδακτορική διατριβή). Πανεπιστήμιο Θεσσαλίας, Βόλος.

Καδάς, Σ. Ν. (1997). Η Ιερά Μονή Αγίου Διονυσίου: Ιστορία, τέχνη, κειμήλια, προσκυνηματικός οδηγός. Άγιον Όρος: Ιερά Μονή Διονυσίου.

Πάλλας, Δ. (1989–1990). Ο Χριστός ως η Θεία Σοφία. Η εικονογραφική περιπέτεια μιας θεολογικής έννοιας. ΔΧΑΕ, 15, 119–144.

Σέμογλου, Α. (2010). Χριστός Εμμανουήλ και Χριστός ο της Μεγάλης Βουλής Άγγελος. Εικονογραφικοί και επιγραφικοί συμφυρμοί στη μεταβυζαντινή ζωγραφική. Βυζαντινά, 30, 379–391.

Ταβλάκης, Ι. Εμμ. (1997). Το εικονογραφικό πρόγραμμα στις τράπεζες των μονών του Αγίου Όρους (αδημοσίευτη διδακτορική διατριβή), Πανεπιστήμιο Ιωαννίνων, Ιωάννινα.

Objavljeno
2023/10/12
Rubrika
Оригинални научни чланак