Фреквентност англицизама у вербалним асоцијациjaма студената англистике

Danijela G. Kulić

doi:10.5937/zrffp54-49049

Danijela G. Kulić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za engleski jezik i književnost https://orcid.org/0000-0001-5559-9485

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-49049

Ključne reči: англицизми, фреквентност, речници, слободне вербалне асоцијације, студенти англистике

Sažetak

Рад се бави утврђивањем заступљености англицизама новијег порекла у свакодневном језику студената англистике на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Будући да су англицизми, који су ушли у српски језик у последње две деценије, резултат напретка у информационој и рачунарској технологији, циљ овог истраживања је био да се процени која је лексика енглеског порекла најучесталија у језику студената енглеског језика и књижевности. Иако је за узорак узета мања група студената англистике од прве до четврте године академских студија (Н=50), претпоставља се да њихов свакодневни језик одсликава и језик шире популације студената енглеског језика и књижевности, што би требало испитати укључењем много већег броја англиста са различитих универзитета у Србији како би се дошло до поузданијих резултата.

У раду се неће расправљати о оправданости употребе пронађених англицизама већ ће се настојати да се дође до оних који су најфреквентнији, самим тим, и лексике која је, желели ми то или не, ушла у српски језик. У истраживању је употребљена слободна метода вербалних асоцијација као најделотворнија у проналажењу најучесталијих лексичких јединица које изворно потичу из енглеског језика. За упоредну анализу биће коришћени најновији речници у којима су пописани англицизми, Речник нових речи у српском језику 1 (Оташевић и др., 2022) и Српски речник новијих англицизама (Prćić i dr., 2021). Такође, у раду ће бити издвојене најфреквентније лексичке јединице из студентске перспективе које нису пописане у поменутим речницима. Студенти су путем слободних вербалних асоцијација писали англицизме за које знају значење и користе их у свом говору. Биће утврђена и разноликост у одабиру писма, као и облика за које су се студенти определили док су писали англицизме. Овај рад, иако има ограничења у погледу мањег броја испитаника, ипак може пружити валидне податке за будућа истраживања у пољу лексикографије и контактне лингвистике.

Reference

Бугарски, Р. (2005). Језик и култура. Београд: Чигоја штампа – XX век.

Драгићевић, Р. (2010). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Дражић, Ј. (2022). Приступи проучавању значења речи. Нови Сад: Филозофски факултет.

Оташевић, Ђ., Николић, М. и Ђорђевић, В. (2022). Речник нових речи у српском језику 1. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Crystal, D. (2004). Language and the Internet. Cambridge: Cambridge University Press.

Dimitrijević-Savić, J. (2009). Međugeneracijske razlike i očuvanje srpskog jezika u Australiji. U: M. Kovačević (ur.), Jezički sistem i upotreba jezika (str. 341–350). Kragujevac: FILUM.

Filipović, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezičnih dodira. Zagreb: Školska knjiga.

Herrell, A. (2000). Fifty Strategies in Language Teaching. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall Inc.

Kovačević-Filipović, S. (2011). Anglicizmi kao međujezički pojmovni amalgami. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LIV (2), 247–763.

Krashen, S. (1987). Principles and Practice in Second Language Acquisition. Hertfordshire: Prentice-Hall International.

Kulić, D. (2019). Dramske tehnike u nastavi stranog jezika. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet.

Lightbown, P., & Spada, N. (1993). How Languages are Learned. Oxford: Oxford University Press.

Mišić-Ilić, B. i Lopičić, V. (2011). Pragmatički anglicizmi u srpskom jeziku. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 54, 261–273.

Niketić, P. (2020). Conceptual blending in English and Serbian questiоn-and-answer jokes: Cultural transfer issues. European Journal of Humour Research, 7(4), 106–124.

Panić Kavgić, O. (2022). Koliko razumemo nove anglicizme. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Prćić, T. (1997). Semantika i pragmatika reči. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Prćić, T. (2011). Engleski u srpskom. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Prćić, T., Dražić, J., Milić, M., Ajdžanović, M., Filipović Kovačević, S., Panić Kavgić, O. i Stepanov, S. (2021). Srpski rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Sapir, E. (1921). Language: An Introduction to the Study of Speech. New York: Harcourt, Brace.

Skliarenko, O. (2022). Associative experiment as modern mean of linguistics studies. Věda a perspektivy, 10(17), 68–78. https://doi.org/10.52058/2695-1592-2022-10(17)-68-78

Vasić, V., Prćić, T. i Nejgebauer, G. (2001). Du ju speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: Zmaj.