Драме Манојла Ђорђевића Призренца на српским сценама

Aleksandar S. Pejčić

doi:10.5937/zrffp54-50364

Aleksandar S. Pejčić Institut za književnost i umetnost, Beograd https://orcid.org/0000-0002-6171-4723

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-50364

Ključne reči: Манојло Ђорђевић Призренац, трагедија, мелодрама, грађанска драма, жанр, театрализација, позориште

Sažetak

У раду је истраживачка пажња поклоњена само извођеним драмама Манојла Ђорђевића Призренца: Слободарки, Златној гривни и Јасмини и Ирени. Први део рада посвећен је кључним поетичким, драматуршким и жанровским одликама ових драма (трагедија, мелодрама, грађанска драма). Са структуралног, семиолошког и културолошког становишта интерпретирају се преовлађујући значењски слојеви сваке драме засебно (структура радње, заплета, простора, концепција ликова). У завршном делу из књижевноисторијске и театролошке перспективе тумачи се рецепција критике, првенствено позоришне рецензије, а затим и место Призренчевог драмског опуса у историји српског позоришта. Скреће се пажња на то да су његове драме извођене у народним позориштима у Београду, Новом Саду, Никшићу и Нишу.

Reference

Аноним. (1884, 26. фебруар). Слободарка у Никшићу. Застава, стр. 3.

Аноним. (1892, 9. јул). На крају позоришне године. Србија, стр. 2–3.

Бован, В. (2002). Манојло Ђорђевић Призренац – живот и дело. Приштина: Народна универзитетска библиотека „Иво Андрић”.

Грчић, Ј. (1885). Хрватско народно позориште у Загребу. Стражилово, 14, 445–446.

Грчић, Ј. (1892). Јасмина и Ирена, драма у 5 чинова, написао и Летопису наменио Манојло Ђорђевић Призренац. Летопис Матице српске, 172 (4), 134–135.

Јовановић, М. (1892). Извештај за Маринковићеву награду. Годишњак Српске краљевске академије, 6, 46–47.

Костић, Ч. (1892). Јасмина и Ирена, драма у пет чинова, написао Манојло Ђорђевић Призренац. Побратимство, 4, 75–80.

Миловановић, М. Ђ. (1881). Слободарка, трагедија у пет радњи, написао Манојло Ђорђевић Призренац. Отаџбина, 6, 471–476.

Михаиловић, Д. (2003). Из српске драмске баштине. Београд: Факултет драмских уметности, Институт за позориште, филм, радио и телевизију.

Пејчић, А. (2016). Заплетена игра: комедија српског реализма. Нови Сад: Стеријино позорје.

Пејчић, А. (2019). Поетика заплета: трагедија, комедија, драма. Београд: Институт за књижевност и уметност.

Савић, М. (1900а). Слободарка, драма у пет чинова с певањем, написао Манојло Ђорђевић Призренац, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од Х. Дубека. Позориште, 6, 22.

Савић, М. (1900б). Јасмина и Ирена, награђена позоришна игра у 5 чинова, написао Манојло Ђорђевић Призренац. Позориште, 26, 78–79.

Стојковић, Б. (2015). Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба II. Београд: Музеј позоришне уметности Србије.

Фрајнд, М. (2020). Знани и незнани. Лесковац: Задужбина „Николај Тимченко” – Лесковачки културни центар.

Храниловић, Ј. (1898, 16. мај). Слободарка, драма у пет чинова с певањем, написао Манојло Ђорђевић Призренац. Позориште, 5, 30–31.

Шврљуга, И. (1885). Хрватско глумиште, Златна гривна Манојла Ђорђевића Призренца. Виенац, 223–224.

Шумаревић, С. (2017). Позориште код Срба (репринт). Бања Лука: Бесједа.