Национална идеја Срба 1914. године: куриозитет и(ли) усуд

Saša S. Marković

doi:10.5937/zrffp55-54631

Saša S. Marković Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-54631

Ključne reči: нација, идеја, Срби, образовање

Sažetak

Развој националне идеје Срба је слојевита, комплексна и историјски дуготрајна појава. Њен састав обилује палимпсестом бројних идеја насталих у различитим тренуцима борбе за ослобођење и формирање државе. Сваки од тих слојева израз је занимљивог приступа, у којем су се преплитали и рационални принцип, и неодољива моћ емоције. Мотив за јачање патриотизма је проналажен у романтизованој представи о сопственој прошлости. Представа је, захваљујући прихватању образовања, могла да буде вернија реалности, али јој је тада мањкало воље за успехом у остварењу амбициозног циља; могла је да постане и имагинарнија, када је, ношена идолима, тежила да преброди замршену стварност. У једном тренутку се развијало самопоуздање, a у другом самообмана. Граница између њих није јасно уочива и искључиво опредељење за једну од њих је могло да онемогући национални развој. Излаз из противречности је суочавање са националном идејом Срба и њеним изразом, без идеолошких примеса које је величају или негирају.

Reference

Батаковић, Д. (2012). О парламентарној демократији у Србији 1903–1914. Глас Српске академије наука и уметности, 16, 391–408.

Грол, М. (2022). Из предратне Србије – утисци и сећања о времену и људима. Београд: Порталибрис.

Дедијер, В. (1965). Сарајево 1914. Београд: Просвета.

Дедијер, Ј. (1910, 30. октобар). Наш национализам. Слога, IV (42), 17.

Димић, Љ. (1998). Срби и Југославија. Београд: Стубови културе.

Ђорђевић, Д. (1961). Царински рат Аустро-Угарске и Србије; 1906–1911. Београд: Историјски институт.

Екмечић, М. (1973). Ратни циљеви Србије 1914. Београд: Српска књижевна задруга.

Живојиновић, Д. (1988). Петар I Карађорђевић. Живот и дело у изгнанству 1844–1903. године. Београд: БИГЗ.

Живојиновић, Д. (2009). Краљ Петар I Карађорђевић. Београд: Завод за издавање уџбеника.

Живојиновић, Д. (2011). Надмени савезник и занемарено српство, Британско-српски односи (1876–1941). Београд: Албатрос плус.

Јеротић, В. (2004). Вера и нација. Београд: „Арс либри”.

Јовановић, С. (1914). Универзитетско питање. Српски књижевни гласник, 3, 191–200.

Јовановић, С. (2005). Културни образац, Један прилог за проучавање српског националног карактера. Београд: Стубови културе.

Јоковић Пантелић, М. (2021). Антрополошке, етнопсихолошке и карактеролошке студије о корупцији у Србији. Гласник Етнографског института САНУ, 1, 221–241. https://doi.org/10.2298/GEI2301221J

Кашанин, М. (1910, 20. новембар). Змајев национализам. Слога, IV (45), 1.

Кашанин, М. (1925). Писци из Војводине, пред рат и после рата. Летопис Матице српске, 303 (1), 39–45.

Ковић, М. (2015). Политичке идеје Јована Скерлића: поглед из 2014. године. У: С. Владушић и Ђ. Ђурић (прир.), Први светски рат: зборник радова (стр. 39–47). Нови Сад: Матица српска.

Костић, Л. (1989). Књига о Змају. Нови Сад: Матица српска.

Марковић, С. (2011). Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића. Сомбор: Педагошки факултет у Сомбору.

Марковић, С. (2015). Хипокризија као претендент на архетип недореченог у политичкој мисли код Срба. Српска политичка мисао, 1, 57–70.

Марковић, С. (2021). Национална идеја Срба, између самоуверености и самопоуздања. У: С. Шљукић и С. Владушић (ур.), Нација и образовање (стр. 171–188). Нови Сад: Матица српска.

Марковић, С. (2024). Национално без одијума, поглед без претензија, књ. 4. Сомбор: Педагошки факултет у Сомбору.

Марковић, С. и Бесермењи, С. (2011). Културни национализам у политичкој мисли код Срба почетком 20. века. Српска политичка мисао, 4, 377–394.

Марковић, С. и Вучковић, Ж. (2018). Компрадорска искушења елите и њихов утицај на идентитет Срба Војводине – историјски осврт. Култура полиса, посебно издање, 201–210.

Марковић, С. и Вучковић, Ж. (2022). У потрази за „културним национализмом” српске политичке мисли. Српска политичка мисао, 1, 75–92.

Мил, Џ. С. (1868). О слободи. Беч: Штампарија Јерменског манастира.

Милојевић, Б. (1927). Цвијићева књига. Београд: СКЗ – Штампарија „Свети Сава”.

Милосављевић, О. (2002). У традицији национализма, или српских национализама 20. века о „нама” и „другима”. Београд: Хелсиншки одбор.

Мультатули, П. В. (2014). Император Николай II и предвоенный кризис 1914. года. Москва: РИСИ.

Николић, К. (2017). Једна изгубљена историја – Србија у 20. веку. Београд: Службени гласник.

Новаковић, С. (1906). Балканска питања и мање историјско-политичке белешке о Балканском полуострву 1886–1905. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.

Павловић, Ђ. (2013). Устав Краљевине Србије из 1901. Зборник Матице српске за друштвене науке, 144 (3), 509–522. https://doi.org/10.2298/ZMSDN1344509P

Попов, Ч. (2007). Велика Србија – стварност и мит. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зоран Стојановић.

Поповић-Обрадовић, О. (2008). Парламентаризам у Краљевини Србији од 1903. до 1914. Београд: Логистика.

Радојевић, М. и Димић. Љ. (2014). Србија у Великом рату 1914–1918. Београд: Српска књижевна задруга.

Руварац, И. (1899). Montenegrina. Прилошци историји Црне Горе. Земун: Штампарија „Јован Пуљо”.

Сазонов, С. Д. (2002). Воспоминания. Минск: Харвест.

Секулић, И. (2023). Културни национализам. У: М. Вучинић (прир.), Културни национализам: есеји и чланци (стр. 34–40). Београд: „Catena mundi”.

Скерлић, Ј. (1906). Омладина и њена књижевност (1848–1871). Изучавања о националном и књижевном романтизму код Срба. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.

Скерлић, Ј. (2009). Историја нове српске књижевности. Београд: Просвета.

Смит, А. Д. (1989). Национални идентитет. Београд: Библиотека „20. век”.

Стоканов, Р. (1982). Милан Кашанин у сомборској Слози. Домети, 34, 77–80.

Суботић, М. (2012). Идентитет и геополитичка стварност Срба. Београд: ИПС.

Суботић, М. (2017). О психичким својствима, менталитету и идентитету Срба динараца. Политичка ревија, 3, 25–43.

Ћорић, В. (2001). Историја српског народа [интернет издање]. Београд: Јанус. https://www.knjigeonline.com/wp-content/uploads/2023/05/CorovicVladimir_IstorijaSrpskogNaroda-1_compressed.pdf

Цвијић, Ј. (1927). Психичке особине Јужних Словена. Београд: СКЗ – Штампарија „Свети Сава”.

Чавић, М. Ж. (2004). Социјална историја Србије 1815–1941. Београд: Клио.

Читуља Јована Скерлића. (1914). Српски књижевни гласник, 10, 779–801.

Klark, K. (2014). Mesečari. Kako je Evropa krenula u rat 1914. Beograd: Heliks.

Mitrović, A. (1981). Prodor na Balkan i Srbija 1908–1914. Beograd: Nolit.

Perović, L. (2015). Dominantna i neželjena elita, beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX–XXI vek). Beograd: Dan Graf.

Samardžić, R. (1989). Migrations in Serbian history. In: I. Ninić (Ed.), Migrations in Balkan History (pp. 83–91). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.

Stojanović, D. (2010). Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije. Beograd: Peščanik.