Жандармеријске јединице на територији Моравске бановине (1929–1941)

Ključne reči: Моравска бановина, жандармерија, Војска Краљевине Југославије, комунистичка пропаганда

Sažetak


Као специфична формација, жандармерија је представљала саставни део сталне војске, док је у погледу своје употребе била потчињена министру унутрашњих послова. У мирнодопским условима, задатак ове јединице био је одржавање реда и мира, као и спровођење закона. Према организационој подели, жандармерија се састојала од пукова, који су одговарали административној подели земље на бановине. На територији Моравске бановине био је стациониран Моравски (6.) жандармеријски пук, који је обухватао седам чета. Задаци са којима се ова јединица сусретала укључивали су заштиту граничних подручја од деловања агената и комитских побуњеничких група из Бугарске, као и борбу против комунистичке пропаганде. Жандармеријске јединице често су представљале репресивну силу у рукама окружних начелника, који су, занемарујући службене прописе, преузимали улогу полицијских органа.

Reference

Bjelajac, M. (1994). Vojska Kraljevine SHS/Jugoslavije 1922–1935. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.

Ristović, М. (1991). Nemački novi poredak i Jugoistočna Evropa 1940/41–1944/45. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.

Браковић, Ж. и Радовић, Т. (2011). Жандармерија у Србији (кроз законе и друге прописе). Београд: Обележја.

Вајагић, П. (2013). Органи безбедности на територији Дунавске бановине. Истраживања, 24, 401–415.

Велојић, Д. (2014). Војска у Нишу 1918–1941. Лепосавић: Институт за српску културу – Приштина.

Велојић, Д. (2023). Моравска бановина 1929–1941. Лепосавић: Институт за српску културу – Приштина.

Јовановић, В. (2007). Губици југословенске Жандармерије у сукобима са качацима и комитама 1918–1934. Токови историје, 1–2, 9–19.

Миленковић, Т. (2018). Политичка емиграција из Бугарске у Југославији 1923–1944. Београд: Институт за савремену историју.

Мићић, С. (2018). Протогеровисти ВМРО у Југословенској служби 1930–1935. године. Војноисторијски гласник, 2, 70–109.

Павловић, С. (2001). Историја Балкана. Београд: Клио.

Попов, Д. П., Божилов, И. А., Георгиева, Ц. Б., Косев, К., Пантев, А. Л. и Баева, И. В. (2008). Историја Бугарске. Београд: Клио.

Ристић, И. (2019). Рад војне обавештајне службе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца према Бугарској (с посебним освртом на обавештајну делатност Танасија Динића). Архив, 1–2, 129–151.

Objavljeno
2025/10/17
Rubrika
Оригинални научни чланак