Тема и симболика моста у европском и српском раномодернистичком сликарству

Dejan M. Tubić

doi:10.5937/zrffp55-57379

Dejan M. Tubić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju umetnosti https://orcid.org/0000-0001-5750-7636

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-57379

Ključne reči: сликарство, мост, рани модернизам, јапанизам, Везиров мост

Sažetak

Основна идеја овог рада је теоријско разматрање историјских, социјалних, психолошких и културолошких садржаја који су иницирали појаву и креирали естетски профил мотива моста у европском и српском сликарству ране модерне. Резултат овог критичког разматрања потврђује присуство раномодернистичких праваца и феномена, стилских помака и естетског антагонизма мотива моста у односу на традиционалну представу тог мотива. Истраживачки циљ је и теоријски образложити механизме који су омогућили пораст популарности, у квалитативном и квантитативном контексту, приказа моста у сликарству ране модерне. Аналитичко-синтетичким методолошким приступом откривају се визуелни и симболистички садржаји тематике моста, која, уз овај теоријски приступ, указује на наглашену присутност естетске хетерогености и полицентричних тежњи тадашњег сликарства. Мотив моста као један од тематских фокуса сликарства назначеног периода доприноси радикализацији нове структуре ликовног стваралаштва и раномодернистичке филозофије слике. Интегрално-синтетички приступ подразумева разматрање парцијалних сажетих форми датог садржаја у оквиру шире целине и дужег временског периода, са основним циљем продубљивања теоријског проучавања мотива моста као централне теме овог теоријског разматрања. У раду је заступљен и психолошко-психоаналитички метод са идејом успостављања успешније коресподенције између феноменологије моста, духовности човека и самог реципијента тог сликарства. Рад образлаже и постојање аутономне карактерологије мотива моста у оквиру српске културе и његову улогу у тежњи да национално сликарство постане интегрални део тадашњих модернистичких токова западноевропске уметности. Такође, тезе изнете у овом раду потврђују постојање естетског концепта у оквиру раномодернистичке тематике моста, који продубљује тадашње идеје о аутономији уметности. Насупрот томе, указује се и на чињеницу да мотив моста у периоду раног модернизма постаје и носилац различитих форми ангажоване уметности. Садржај рада пропраћен је панелним представљањем репродукција које су у служби визуелне потврде популарности овог мотива кроз аспект постојања великог броја слика и читавих серијала једног аутора.

Reference

Јовановић, М. (2001). Михаило Миловановић. Београд: Народни музеј.

Лијескић, Б. (2014, 3. новембар). Слике Данице Јовановић први пут у Београду. Политика.

Миљковић, Љ. (2011). Бранко Поповић – у својој земљи своје уметничко огњиште. Београд: САНУ.

Трифуновић, Л. (1988). Сликарски правци 20. века. Београд: Просвета.

Тубић, Д. (2016). Тематске и естетско-стилске особености српског „ратног сликарства” од 1912–1918, књ. I. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Dorival, B. (1960). Savremeno francusko slikarstvo 2. Zagreb: Svjetlost.

Flam, J. D. (1932). Matisse on Аrt. New York: E. P. Dutton.

Irvine, G. (2013). Japonisme and the Rise of the Modern Art Movement. London: Thames & Hudson.

Pevsner, N. (1972). Izvori moderne arhitekture i dizajna. Beograd: Jugoslavija.

Rubin, J. H. (2008). Impressionism and the Modern Landscape: Productivity, Technology, and Urbanization from Manet to Van Gogh. Berkeley: University of California Press.