Разлике у интеркултуралним компетенцијама ученика основне школе у зависности од локације школе

Marija Ž. Tomić; Brane R.  Mikanović

doi:10.5937/zrffp55-58340

Marija Ž. Tomić Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju https://orcid.org/0009-0000-9738-2946
Brane R. Mikanović Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju https://orcid.org/0009-0007-7599-1645

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-58340

Ključne reči: интеркултуралне компетенције ученика основне школе, градске школе, приградске школе

Sažetak

Интеркултуралне вјештине постале су кључне за сналажење у данашњем друштву, јер смо свакодневно суочени с потребом за међусобном сарадњом са припадницима других култура и адаптацијом у различите културне средине. Да би се успјешно интегрисали у такво окружење, неопходно је развијати нове облике понашања и приступа. Основне врлине као што су отвореност за различитости и добре комуникацијске вјештине постају темељни фактори за функционисање у таквим друштвеним условима, а ове вјештине треба потицати током одрастања. Васпитање које омогућава дјеци да се укључе у мултикултуралне заједнице значајно доприноси њиховом развоју, али и унапређењу шире друштвене заједнице. Способност посједовања интеркултуралних вјештина помаже појединцима да се снађу унутар различитих етничких, вјерских и националних група, што је од великог значаја за свеукупни напредак друштва. Овај рад анализира како основношколци процјењују своје интеркултуралне способности, узимајући у обзир локацију основне школе коју похађају. Подаци су прикупљени помоћу скале за самопроцјену интеркултуралних компетенција. Резултати истраживања показују да су разлике у самопроцјени интеркултуралних вјештина статистички значајне у корист ученика који похађају градске школе. Ови налази пружају могућност за даљње истраживање како би се боље разумијели узроци таквих резултата.

Reference

Anić, J. (1968). Učenici sa sela i učenici iz grada (Jedan prilog utvrđivanju razloga slabijeg uspjeha učenika putnika u centralnim osnovnim školama). Sociologija i prostor: časopis za istraživanje prostornoga i sociokulturnog razvoja, 19–20, 65–74.

Aramude, E. V., & Osebhahiemen, O. V. (2024). Influence of school location on senior secondary school students’ academic performance in mathematics in Edo State. In: Mathematics Association of Nigeria 59th National Conference. University of Benin, Edo State, Nigeria.

Banks, J. A. (2004). Multicultural education: Historical development, dimensions, and practice. In: J. A. Banks & C. A. M. Banks (Eds.), Handbook of Research on Multicultural Education, 2nd ed. (pp. 3–29). San Francisco, CA: Jossey-Bass. https://doi.org/10.1177/0042085905284960

Barrett, M. (2013). Intercultural Competence: A Distinctive Hallmark of Interculturalism? Strasbourg: Council of Europe.

Bennett, M. J. (1986). A developmental approach to training for intercultural sensitivity. International Journal of Intercultural Relations, 10(2), 179–195. https://doi.org/10.1016/0147-1767(86)90005-2

Bennett, M. J. (1993). Towards ethnorelativism: A developmental model of intercultural sensitivity. In: R. M. Paige (Ed.), Education for the Intercultural Experience (pp. 21–71). Yarmouth, ME, USA: Intercultural Press.

Byram, M. (1997). Teaching and Assessing Intercultural Communicative Competence. Clevedon, UK: Multilingual Matters.

Cantle, T. (2016). Interculturalism: The New Era of Cohesion and Diversity, 2nd ed. London: Palgrave Macmillan. https://doi.org/10.1057/9781137027474

Castels, M. (2002). Moć identiteta. Zagreb: Golden marketing.

Chomsky, N. (2004). Intervencije. Zagreb: Profil international.

Council of Europe. (2018). Reference Framework of Competences for Democratic Culture. Volume 1: Context, Concepts and Model. Strasbourg: Council of Europe Publishing. https://www.coe.int/en/web/reference-framework-of-competences-for-democratic-culture

Deardorff, D. K. (2006). Identification and assessment of intercultural competence as a student outcome of internationalization. Journal of Studies in International Education, 10(3), 241–266. https://doi.org/10.1177/1028315306287002

Dinçer, H., & Uysal Kolaşin, G. (2009). The relative effect of student, family and school-related factors on math achievement by location of the school. Large-Scale Assessments in Education, 1(1), 1–10. https://doi.org/10.1186/s40536-021-00117-1

Diverse Jobs Matter. (2022, November 16). The Key Components of Intercultural Competence: Knowledge, Skills and Attitudes. https://diversejobsmatter.co.uk/blog/the-key-components-of-intercultural-competence-knowledge-skills-and-attitudes/

Echazarra, A., & Radinger, T. (2019). Does attending a rural school make a difference in how and what you learn? PISA in Focus, 94. Paris: OECD Publishing. https://doi.org/10.1787/d076ecc3-en

Fu, W., & Hashim, A. T. M. (2023). The impact of urban and rural education gap on student achievement differences. Journal of Contemporary Educational Research, 7(1), 74–78. https://ojs.bbwpublisher.com/index.php/JCER/article/view/8388

Howley, C., Rhodes, M., & Beall, D. (2009). Why Rural Matters 2009: The Realities of Rural Education Growth. Washington, DC: Rural School and Community Trust.

Jojić, Lj. i Matasović, R. (2002). Hrvatski enciklopedijski rječnik. Zagreb: Novi liber.

Litheko, S. R. S. (2018). The difference in performance between schools situated in the urban areas and those in the rural areas of Lesotho. Electronic Journal for Inclusive Education, 2(9), Article 2.

Mlinarević, V., Peko, A. i Ivanović, J. (2013). Interkulturalno obrazovanje učitelja. Napredak, 154 (1–2), 11–30.

Mrnjaus, K. (2013). Interkulturalnost u praksi – socijalna distanca prema drugačijima. Pedagogijska istraživanja, 10 (2), 309–325.

OECD (2018). Does Attending a Rural School Make a Difference in How and What You Learn? OECD Publishing. https://www.oecd.org/en/publications/does-attending-a-ruralschool-make-a-difference-in-how-and-what-you-learn_d076ecc3-en.html

Ongondo, V. A. (2018). Impact of School Location on Academic Achievement of Science Subjects in KCSE: A Case of Rural and Urban Schools in Homabay Sub County, Homabay County (Master’s thesis). University of Nairobi eRepository.

Parekh, B. (2000). Rethinking Multiculturalism: Cultural Diversity and Political Theory. Harvard University Press.

Peko, A., Mlinarević, V. i Jindra, R. (2009). Interkulturalno obrazovanje učitelja – što i kako poučavati. U: A. Peko i V. Mlinarević (ur.), Izazovi obrazovanja u multikulturalnim sredinama (str. 131–182). Osijek: Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku, Učiteljski fakultet u Osijeku – Nansen dijalog Centar Osijek.

Piršl, E. (2008). Interkulturalna kompetencija i obrazovanje: nova paradigma obrazovanja učitelja. U: D. Maleš (ur.), Interkulturalna pedagogija i interkulturalno obrazovanje (str. 137–146). Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.

Piršl, E., Benjak, M., Diković, M., Jelača, M. i Matošević, A. (2016). Vodič za interkulturalno učenje. Zagreb: Naklada Ljevak.

Schmelkes, S. (2005). La educación intercultural en México: Retos y perspectivas. Secretaría de Educación Pública.

Spencer-Oatey, H., & Franklin, P. (2009). Developing competence in intercultural interaction. In: H. Spencer-Oatey & P. Franklin (Eds.), Intercultural Interaction: A Multidisciplinary Approach to Intercultural Communication (pp. 199–241). London: Palgrave Macmillan. https://doi.org/10.1057/9780230244511

Spitzberg, B. H., & Chagnon, G. (2009). Conceptualizing intercultural competence. In: D. K. Deardorff (Ed.), The SAGE Handbook of Intercultural Competence (pp. 2–52). Thousand Oaks, CA: Sage.

UNESCO. (2013). Intercultural Competence: Conceptual and Operational Framework. Paris: United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization.