Дeтeрминaнтe успeхa у e-спoрту: цртe личнoсти, психoлoшкa стaњa, мeнтaлнe вeштинe и психoмoтoричкe спoсoбнoсти

Ivana M. Zubić

doi:10.5937/zrffp56-59329

Ivana M. Zubić Univerzitet „Union – Nikola Tesla“, Fakultet za sport, Beograd https://orcid.org/0000-0001-8539-9214

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-59329

Ključne reči: oсoбинe Вeликих пeт, стрeс, изгaрaњe, сaмoрeгулaциja, стрaтeгиja

Sažetak

Е-спорт је врста спорта у којем се играчи такмиче играјући видео-игрице и која у последње време бележи велики раст. Циљ овог рада је да идентификује кључне психолошке факторе успеха у е-спорту на основу анализе доступних емпиријских студија. Преглед литературе спроведен је у базама података Google Scholar, Scopus и PsycINFO. У анализу је укључено укупно двадесет дeвeт емпиријских студијa које су се бавиле поменутим темама, а чији је текст био доступан у целини на енглеском језику и који је објављен у рецензираним научним часописима у периоду од 2010. До 2024. године. Обухваћене су студије искључиво на узорцима професионалних е-спортиста који се такмиче без обзира на врсту видео-игрице коју играју. Истраживања су показала да су особине личности, посебно екстраверзија, пријатност и отвореност ка новим искуствима, повезане са успехом у е-спорту. Високо рангирани е-спортисти показују нижи ниво екстраверзије и пријатности, али вишу отвореност у поређењу са слабије рангираним играчима. Е-спортисти су под високим стресом услед стресора који се односе на перформансе (притисак да се има високи резултат, критични моменти у игри, повреде), стресора који се односе на тим (комуникација у тиму, грешке саиграча, антисоцијално понашање, критике), стресора који потичу од других људи (публика, тренер, противник, управа клуба), балансирања приватног живота и каријере и техничких проблема. Зато је важно да е-спортисти раде на својим конструктивним вештинама управљања стресом и вештинама саморегулације. Такође, успех у е-спорту захтева висок ниво мeнтaлних вештина попут прилагодљивости, менталне издржљивости, толеранције на фрустрацију, управљања емоцијама и комуникационих вештина. На основу анализираних студија може се закључити да когнитивне и моторичке способности значајно утичу на перформансе е-спортиста.

Reference

Bányai, F., Griffiths, M., Király, O., & Demetrovics, Z. (2019). The psychology of esports: A systematic literature review. Journal of Gambling Studies, 35(2), 351–365. https://doi.org/10.1007/s10899-018-9763-1

Behnke, M., Gross, J., & Kaczmarek, D. (2022). The role of emotions in esports performance. Emotion, 22(5), 1059–1070. https://doi.org/10.1037/emo0000903

Costa, P., & McCrae, R. (2008). The revised NEO personality inventory (NEO-PI-R). In: G. J. Boyle, G. Matthews, & D. H. Saklofske (Eds.), The SAGE Handbook of Personality Theory and Assessment: Personality Measurement and Testing (pp. 179–198). Thousand Oaks, CA: Sage. https://doi.org/10.4135/9781849200479.n9

Donaldson, S. (2015). Mechanics and metagame: Exploring binary expertise in League of Legends. Games and Culture, 12(5), 426–444. https://doi.org/10.1177/1555412015590063

Fanfarelli, J. (2018). Expertise in professional Overwatch play. International Journal of Gaming and Computer-Mediated Simulations, 10(1), 1–22. https://doi.org/10.4018/IJGCMS.2018010101

Freudenberger, H. (1974). Staff burnout. Journal of Social Issues, 30, 159–165.

Guttmann, A. (2004). From Ritual to Record: The Nature of Modern Sports. New York: Columbia University Press.

Hallmann, K., & Giel, T. (2018). E-sports—competitive sports or recreational activity?. Sport Management Review, 21(1), 14–20. https://doi.org/10.1016/j.smr.2017.07.011

Himmelstein, D., Liu, Y., & Shapiro, J. (2017). An exploration of mental skills among competitive League of Legend players. International Journal of Gaming and Computer Mediated Simulations, 9(2), 1–21. https://doi.org/10.4018/978-1-7998-3432-8.ch081

Hong, H., Wilkinson, G., & Rocha, C. (2023). The relationship between basic needs satisfaction, self-determined motivation, and burnout in Korean esports players. Journal of Gambling Studies, 39(1), 323–338. https://doi.org/10.1007/s10899-022-10132-8

Jackson, S. A. (1992). Athletes in flow: A qualitative investigation of flow states in Elite Figure Skaters. Journal of Applied Sport Psychology, 4, 161–180. https://doi.org/10.1080/10413209208406459

Kari, T., & Karhulahti, V. (2016). Do e-athletes move?: A study on training and physical exercise in elite e-sports. International Journal of Gaming and Computer Mediated Simulations, 8(4), 53–66. https://doi.org/10.4018/IJGCMS.2016100104

Kraemer, W., Caldwell, K., Post, M., Beeler, K., Emerson, A., Volek, S., Maresh, M., Fogt, J., Fogt, N., Häkkinen, K., Newton, R., Lopez, P., Sanchez, N., & Onate, J. A. (2022). Arousal/stress effects of “overwatch” eSports game competition in collegiate gamers, Journal of Strength and Conditioning Research, 36, 78–89. https://doi.org/10.1519/JSC.0000000000004319

Leis, O., Sharpe, B., Pelikan, V., Nicholls, A., Fritsch, J., & Poulus, D. (2023). Stressors and coping strategies in esports: A systematic review. International Review of Sport and Exercise Psychology, 2, 69–78. https://doi.org/10.31234/osf.io/ak9gt

Leis, O., Watson, M., Swettenham, L., Pedraza-Ramirez, I., & Lautenbach, F. (2023). Stress management strategies in esports: An exploratory online survey on applied practice. Journal of Electronic Gaming and Esports, 1(1), 1–11. https://doi.org/10.1123/jege.2023-0002

Matuszewski, P., Dobrowolski, P., & Zawadzki, B. (2020). The association between personality traits and eSports performance. Frontiers in Psychology, 11, 1490. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2020.01490

McNulty, C., Jenny, S., Leis, O., Poulus, D., Sondergeld, P., & Nicholson, M. (2023). Physical exercise and performance in esports players: An initial systematic review. Journal of Electronic Gaming and Esports, 1, 1–11. https://doi.org/10.1123/jege.2022-0014

Mendoza, G., Clemente-Suárez, V., Alvero-Cruz, J., Rivilla, I., García-Romero, J., FernándezNavas, M., de Albornoz-Gil, M., & Jiménez, M. (2021). The role of experience, perceived match importance, and anxiety on cortisol response in an official esports competition. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(6), 1–8. https://doi.org/10.3390/ijerph18062893

Nagorsky, E., & Wiemeyer, J. (2020). The structure of performance and training in esports. PloS One, 15(8), e0237584. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0237584

Pаrry, J. (2019). E-sports are not sports. Sport, Ethics and Philosophy, 13(1), 3–18. https://doi.org/10.1080/17511321.2018.1489419

Paz, G., & Freisztav, M. (2024). Flow state as a performance measure in Esports. Interdisciplinaria, 41(1), 14–15. https://doi.org/10.16888/interd.2024.41.1.14

Pedraza-Ramirez, I., Musculus, L., Raab, M., & Laborde, S. (2020). Setting the scientific stage for esports psychology: A systematic review. International Review of Sport and Exercise Psychology, 1(1), 1–34. https://doi.org/10.1080/1750984X.2020.1723122

Peracchia, S., & Curcio, G. (2018). Exposure to video games: Effects on sleep and on post-sleep cognitive abilities. A systematic review of experimental evidences. Sleep Science, 11(4), 302–314. https://doi.org/10.5935/1984-0063.20180046

Pereira, A., Teques, P., Verhagen, E., Gouttebarge, V., Figueiredo, P., & Brito, J. J. (2021). Mental health symptoms in electronic football players. BMJ Open Sport and Exercise Medicine, 7(4), e001149. https://doi.org/10.1136/bmjsem-2021-001149

Pereira, L., Fernández, E., Cruz, M., & Santiesteban, J. (2018). Programa de actividad física y su incidencia en la depresión y bienestar subjetivo de adultos mayors. Retos Nuevas Tend. Educ. Física Deporte Recreación, 33, 14–19. https://doi.org/10.47197/retos.v0i33.49638

Petz, B. (2005). Psihologijski rječnik. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Poulus, D., Coulter, T., Trotter, M., & Polman, R. (2022). Perceived stressors experienced by competitive esports athletes. International Journal of Esports, 1(1), 1–14.

Poulus, D., Sargeant, J., Zarate, D., Griffiths, M., & Stavropoulos, V. (2024). Burnout, resilience, and coping among esports players: A network analysis approach. Computers in Human Behavior, 153, 108–139. https://doi.org/10.1016/j.chb.2024.108139

Radenović, S. (2021). Sport i društvo – sociologija sa sociologijom sporta. Treće dopunjeno i izmenjeno izdanje. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Sala, G., Tatlidil, K. S., & Gobet, F. (2018). Video game training does not enhance cognitive ability: A comprehensive meta-analytic investigation. Psychological Bulletin, 144(2), 111–139. https://doi.org/10.1037/bul0000139

Saley, H. (1978). The Stress of Life. New York: McGraw-Hill Education.

Sharpe, B., Besombes, N., Welsh, M., & Birch, P. (2023). Indexing esport performance. Journal of Electronic Gaming and Esports, 1(1), jege2022–0017. https://doi.org/10.1123/jege.2022-0017

Smith, M., Birch, P., & Bright, D. (2019). Identifying stressors and coping strategies of elite esports competitors. International Journal of Gaming and Computer-Mediated Simulations, 11(2), 22–39. https://doi.org/10.4018/IJGCMS.2019040102

Smith, M., Sharpe, B., Arumuham, A., & Birch, P. (2022). Examining the predictors of mental ill health in esport competitors. Healthcare, 10(4), 626. https://doi.org/10.3390/healthcare10040626

Steinkuehler, C. (2020). Esports research: Critical, empirical, and historical studies of competitive videogame play. Games and Culture, 15(1), 3–8. https://doi.org/10.1177/1555412019836855.

Toth, A., Ramsbottom, N., Kowal, M., & Campbell, M. J. (2020). Converging evidence supporting the cognitive link between exercise and esport performance: A dual systematic review. Brain Sciences, 10(11), 859. https://doi.org/10.3390/brainsci10110859

Trotter, M., Coulter, T., Davis, P., Poulus, D., & Polman, R. (2021). Social support, self-regulation, and psychological skill use in E’athletes. Frontiers in Psychology, 12. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.722030

Trotter, M., Obine, E., & Sharpe, B. (2023). Self-regulation, stress appraisal, and esport action performance. Frontiers in Psychology, 14. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2023.1265778