Есеј о посматрању рода кроз призму перформативности у теорији Џудит Батлер

Danijel G. Sporea

doi:10.5937/zrffp56-60003

Danijel G. Sporea Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka https://orcid.org/0009-0000-8103-4963

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-60003

Ključne reči: род, пол, род–перформатив, деконструкција, Џудит Батлер, Невоља с родом, теорија перформативности

Sažetak

Посматрање рода у постмодерном дискурсу отворило је питање концептуалности, где важну премису представља чињеница да род није статичан, већ да се стално мења. Када кажемо да је род културно обликован заправо мислимо на то да је формиран на одређеној друштвеној и културној основи. Тако гледано, род постаје једна врста „достигнутог статуса”, тј. нешто што се конструише не само културним и друштвеним него и психолошким средствима. Прецизније, род се успоставља, ствара или манифестује, при чему се услед свакодневних интеракција у процесу социјализације понавља, како би у крајњој линији сам себе структурирао. Полазну основу за овај рад представља филозофско мишљење познате ауторке Џудит Батлер, која је у свом делу Невоља с родом, анализирајући род на теоријској равни, „успоставила” контуру теорије перформативности. У складу с тим, један од циљева овог рада јесте аналитичко-критичко разматрање тезе о роду као перформативу. Схватање рода Џудит Батлер почива на постулату да „нико није род од самог почетка” и да, заправо, „ваше понашање ствара ваш пол”, односно креира обрисе рода као перформатива. У том контексту, може се рећи да род, као резултат своје принуде, временом постаје нестабилан. Развијање рода у теорији перформативности – једноставној лингвистичкој конвенцији која нас приморава да се понашамо другачије, иако смо у том понашању свесни да на неки начин изнова изводимо или стварамо род, отвара простор за анализу нашег дискурса о роду у једном симболично-дискурзивном поретку.

Reference

Батлер, Џ. (2001). Тела која нешто значе – о дискурзивним границама „пола”. Београд: Самиздат Б92.

Батлер, Џ. (2016). Невоља с родом – феминизам и субверзија идентитета. Београд: Карпос.

Башарагин, М. (2019). Род, култура и дискурс разговора у разреду (одбрањена докторска дисертација). Војвођанска академија наука и уметности, Нови Сад.

Вујановић, А. (2023, 8. новембар). Џудит Батлер – теоријски „субјект од крви и меса”. Феномени. https://fenomeni.me/dzudit-batler/

Гиденс, Е. (2005). Социологија. Београд: Економски факултет.

Де Бовоар, С. (1983). Други пол II: животно искуство. Београд: БИГЗ.

Захаријевић, А. (2020). Живот тела: политичка филозофија Џудит Батлер. Нови Сад: Академска књига.

Кафка, Ф. (1987). Процес. Београд: Просвета – БИГЗ.

Ниче, Ф. (1990). Генеалогија морала. Београд: Графос.

Остин, Џ. (1994). Како деловати речима. Нови Сад: Матица српска.

Фуко, М. (1982). Воља за знањем: историја сексуалности. Београд: Просвета.

Anemțoaicei, O. (2020, 3. jul). Cui îi e frică de „ideologia de gen”?. Observator Cultural, 1020. https://www.observatorcultural.ro/articol/cui-ii-e-frica-de-ideologia-de-gen/

Barad, K. (2014). Performativitatea postumană-Către o înţelegere a modului în care materia ajunge să conteze. Post(h)um. Jurnal de studii (post)umaniste, 1, 135–161.

Batler, Dž. (2005). Raščinjavanje roda. Sarajevo: TKD Šahinpašić.

Benhabib, S. (1995). Feminism and postmodernism. In: L. Nicholson (Ed.), Feminist Contentions: A Philosophical Exchange (pp. 17–34). New York: Routledge.

Bordo, S. (1999). Unbearable Weight: Feminism, Western Culture, and the Body. Berkeley: University of California Press.

Boucher, G. (2006). The politics of performativity: A critique of Judith Butler. Parrhesia, 1, 112–141.

Braidotti, R. (2000). Metamorphoses: Towards a Materialist Theory of Becoming. Cambridge, UK: Polity.

Carver, Т. (2003). Gender. In: R. Bellamy & A. Mason (Eds.), Political Concepts (pp. 169–181). Manchester: Manchester University Press.

Ciocoi, T. (2010). Retrospectivă istorie şi teorie literară feministă. Intertext, 3–4, 134–142.

Comstock, O. (2017). Book Review of Judith Butler’s Gender Trouble. https://uiwomenscenter.wordpress.com/2017/04/15/book-review-of-judith-butlers-gender-trouble/

Cyfer, I. (2019). What’s the trouble with humanity? A feminist critique of Judith Butler’s ethics of vulnerability. In: A. Bueno & M. Teixeira (Eds.), On the Politics of Social Suffering (pp. 1–15). Barcelona: Universitat Oberta de Catalunya and Universidad de Antioquia. http://doi.org/10.7238/d.v0i23.3157

Derrida, J. (1988). Signature Event Context. In: J. Derrida (Ed.), Limited, Inc (pp. 1–23). Evanston, Illinois: Northwestern University Press.

Deschênes, M. (2013). Ricœur et Butler: Lumières sur le débat sexe/genre, à travers le prisme de l’identité narrative. Ricoeur Studies, 4(1), 113–129.

Haar, M. (1977). Nietzsche and Metaphysical Language. In: D. Allison (Ed.), The New Nietzsche: Contemporary Styles of Interpretation (pp. 5–36). New York: Delta.

Jami, I. (2008). Judith Butler, théoricienne du genre. Cahiers du Genre, 44(1), 205–228.

Niedda, M. (2020). Feminist and queer studies: Judith Butler’s conceptualisation of gender. La Clé des Langues, 1, 1–10.

Răducu, C. D. (2011). Genul. In: E. Huzum (Ed.), Concepte şi teorii social-politice (pp. 85–112). Iaşi: Academia Română – Filiala Iaşi, Institutul European.

Salih, S. (2004). On Judith Butler and performativity. In: S. Salih & J. Butler (Eds.), The Judith Butler Reader (pp. 55–68). Hoboken, New Jersey: Wiley-Blackwell.

Schützeichel, R. (2007). Soziale Repräsentationen. In: R. Schützeichel (Ed.), Handbuch Wissenssoziologie und Wissensforschung (pp. 450–455). Konstanz: UVK.

Tuhkanen, M. (2009). Performativity and becoming. Cultural Critique, 72, 1–35. https://doi.org/10.1353/cul.0.0047

Wittig, M. (1985). The mark of gender. Feminist Issues, 5, 3–12. https://doi.org/10.1007/BF02685575

Ženska mreža. Intervju sa Džudit Batler (1993). Rod kao performans. Radical Philosophy, 67. QT magazin, 1–2