Теорија агенде на друштвеним мрежама: да ли алгоритам управља информацијама?

Jovana N. Šmigić

doi:10.5937/zrffp55-60327

Jovana N. Šmigić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju https://orcid.org/0009-0002-9215-1609

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-60327

Ključne reči: информације, друштвене мреже, медији, теорија агенде, јавно мњење, друштво

Sažetak

Теорија агенде, коју су 1972. године представили Мaксвел Мaкомбс и Доналд Шо, полази од претпоставке да медији не говоре људима шта да мисле, већ о чему да мисле, што су аутори истраживањем односа традиционалних медија и јавног мњења и доказали. У савременом друштву, када су дигитални медији све присутнији у друштвеном и приватном животу људи, а када друштвене мреже представљају важан канал прикупљања информација, агенда у преносу информација поставља се на другачији начин. У овом раду бавићемо се анализом селективног дељења информација на друштвеним мрежама, сагледавањем алгоритамског одабира садржаја и популарних тема на друштвеним мрежама, са посебним освртом на платформе Инстаграм, Тикток, Икс и Фејсбук. Рад се фокусира на три студије случаја, и то: 1) арапско пролеће; 2) сукоб у Украјини; 3) сукоб у Гази. Циљ овог рада је да укаже на промене у механизму креирања агенде у медијима, али и на утицај манипулације информацијама на јавно мњење и друштвене промене.

Reference

Јевтовић, З. и Петровић, Р. (2013). Дигитални полис – оаза демократије или сајбер утопија. Култура, 138, 340–356. https://doi.org/10.5937/kultura1338340J

Милашиновић, С. и Јевтовић, З. (2017). „Лажне вести” на друштвеним мрежама као чиниоци кризних ситуација. У: У. Шуваковић, В. Чоловић и О. Марковић Савић (прир. и ур.), Глобализација и глокализација (стр. 497–510). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Поповић, М. (2016). Интернет и млади (необјављени мастер рад). Правни факултет, Ниш.

Hook, A. [@alexhook2302]. (2022, February 28). pov: Россия захватывает пол-Украины. Украинские солдаты в это время: [Video]. TikTok. https://www.tiktok.com/@xx_kizo_xx/video/7068600742596168962?lang=en

Boyd, D. M., & Ellison, N. B. (2007). Social networks sites: definition, history and scholarship. Journal of Computer-Mediated Communication, 13, 210–230. https://doi.org/10.1111/j.1083-6101.2007.00393.x

Čejko, M. (2018). Superpovezani: internet, digitalni mediji i tehno-društveni život. Beograd: CLIO.

Gillespi, T. (2018). Custodians of the Internet: Platforms, Content Moderation, and the Hidden Decisions That Shape Social Media. New Heaven—London: Yale University Press. https://doi.org/10.12987/9780300235029

HRW. (2023). Meta’s Broken Promises: Systemic Censorship of Palestine Content on Instagram and Facebook. Human Rights Watch. https://www.hrw.org/report/2023/12/21/metas-broken-promises/systemic-censorship-palestine-content-instagram-and

Kastel, M. (2000). Uspon umreženog društva. Zagreb: Zlatni marketing.

Kastel, M. (2018). Mreže revolta i nade: društveni pokreti u doba interneta. Beograd: Službeni glasnik.

Maad, A., Audureau, W., & Forey, S. (2024). 40 Beheaded Babies: Deconstructing the Rumor at the Heart of the Information Battle Between Israel and Hamas. Paris: Le Monde.

Magdy, W., Mubarak, H., & Salminen, J. (2025). Who should set the standards? Analysing censored Arabic content on Facebook during the Palestine-Israel conflict. In: N. Yamashita, V. Evers, K. Yatani, X. Ding, B. Lee, M. Cheety, & P. Toups-Dugas (Eds.), Proceedings of the 2025 CHI Conference on Human Factors in Computing Systems (Article No. 178). New York: Association for Computing Machinery. https://doi.org/10.1145/3706598.3713150

Matviienko, S. (2021). Інтернет нарешті ідеальний для кібервійни — дослідниця медіа Світлана Матвієнко. https://web.archive.org/web/20210827143631/https://hromadske.ua/posts/svitlana-matviienko-internet-nareshti-idealnyi-dlia-kiber-viiny

McCombs, M., & Shaw, D. (1972). The agenda-setting function of mass media. Public Opinion Quarterly, 36(2), 176–187. https://doi.org/10.1086/267990

Medijska pismenost. (2022). Oblici manipulacija i kome se obratiti ako ih uočite. https://medijskapismenost.raskrinkavanje.ba/oblici-manipulacija-i-kome-se-obratiti-ako-ih-uocite/koji-sve-oblici-medijskih-manipulacija-postoje/

Owen Jones, M. (2022). The two faces of digitalization in politics: the role of social networks in political mobilizations and the threat of “Digital authoritarianism” in the MENA Region. IEMed. https://www.iemed.org/publication/the-two-faces-of-digitalization-in-politics-the-role-of-social-networks-in-political-mobilizations-and-the-threat-of-digital-authoritarianism-in-the-mena-region/

Petrović, D. (2013). Društvenost u doba interneta: studija komunikacione upotrebe interneta u Srbiji. Novi Sad: Akademska knjiga.

Radojković, M. (2017). Digitalni mediji u Srbiji: Koristi i opasnosti. Politeia, 7 (13), 15–27. https://doi.org/10.5937/pol1713015R

Radojković, M. i Miletić, M. (2006). Komuniciranje, mediji i društvo. Нови Сад: Stylos.

Rogers, A. (2015). The science of why no one agrees on the color of this dress. Wired. https://www.wired.com/2015/02/science-one-agrees-color-dress/

RT Balkan. (2023). Kako funkcioniše ukrajinska propagandna mašinerija. https://lat.rt.rs/svet/35936-ukrajinski-propagandni-rat/

Saković, R. i Terzić, M. (2018). Upotreba društvenih mreža u hibridnom ratovanju. Vojno delo, 7, 318–334. https://doi.org/10.5937/vojdelo1807318R

Scot, L. (2023) Digitalni front ukrajinske borbe protiv Rusije. Glas Amerike. https://www.glasamerike.net/a/rat-u-ukrajini-ukrajina-rusija-lazne-vesti-digitalni-front-internet-propaganda-raskrinkavanje/6982056.html

Singer, P. W. (2022). Opininon: how Ukraine won the #LikeWar. Politico. https://www.politico.com/news/magazine/2022/03/12/ukraine-russia-information-warfare-likewar-00016562

Wallish, P. (2023). We finally know why people saw „the Dress” differently. Slate. https://slate.com/technology/2017/04/heres-why-people-saw-the-dress-differently.html