Утицај културних образаца на породичне односе у српским заједницама на Косову и Метохији

Ključne reči: културни обрасци, породични односи, Косово и Метохија, обичајно право, друштвене промене, социологија права

Sažetak


Породица, као основна друштвена ћелија, представља кључно место преношења културних образаца и вредносних система. Овај процес је у српским заједницама на Косову и Метохији обликован специфичним историјским, политичким и безбедносним околностима које условљавају стабилност и начин функционисања породичних односа. Рад се бави анализом утицаја традиционалних културних образаца на обликовање брачних, родитељских и наследноправних односа, са посебним освртом на колизију између обичајног права и савременог законодавства. Истраживање је усмерено на утврђивање начина на који традиционалне норме, засноване на патријархалном моделу, утичу на позицију појединих чланова породице, расподелу улога и механизме решавања конфликата.

Reference

Гавриловић, Д. (2006). Правни народни обичаји (обичајно право) код Срба. Годишњак за социологију, 2, 127–137.

Димитријевић, С. (2014). Породица као агенс социјализације у транзиционом друштву (социолошки аспект). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLIV (1), 237–247. https://doi.org/10.5937/zrffp44-5903

Ђорђевић, Ј. (2005). Полна припадност и наслеђивање. Гласник Етнографског института САНУ, LIII, 213–222.

Ђорђевић Црнобрња, Ј. (2011а). Наслеђивање између обичаја и закона. Београд: Етнографски институт САНУ.

Ђорђевић Црнобрња, Ј. (2011б). Тестаментално наслеђивање – само правна осмоза?. Гласник Етнографског института САНУ, LIX (2), 7–17.

Закон о наслеђивању. „Службени гласник РС”, бр. 46/95, 101/2003 – одлука УСРС, 6/2015.

Златановић, С. (2012). Свадба, традиционални женски костим и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова. Гласник Етнографског института САНУ, LX (2), 89–105.

Јанковић, П. (2020). Улога породичног законодавства у заштити породице. U: N. Macanović (ur.), Porodica i savremeno društvo – izazovi i perspektive: zbornik radova (str. 253–264). Banja Luka – Beograd: Centar modernih znanja – Resursni centar za specijalnu edukaciju. https://centarmodernihznanja.com/zbornik-v-compressed.pdf

Ковачевић-Перић, С. и Миџовић, М. (2022). Остваривање социјално-економских права расељених и прогнаних са Косова и Метохије. Радно и социјално право, XXVI (2), 25–45.

Марјановић, M. (2024). Традиционалистичко-идентитетски образац у наслеђивању код Срба на северу Косова и Метохије. Социолошки преглед, LVIII (4), 1114–1143. https://doi.org/10.5937/socpreg58-55080

Мијатовић, M. и Сарафова, Н. (2025). Утицај културних традиција на остваривање породичних права на Косову и Метохији. Баштина, 65, 385–400. https://doi.org/10.5937/bastina35-55925

Миловановић, И. (2014). Свакодневица жена у постратној породици – случај севера Косова и Метохије. Социолошки годишњак, 9, 7–22. https://doi.org/10.5937/SocGod1409007M

Павловић, A. (2022). Срби у Косовској Митровици: континуитет „заробљене” свакодневице. Баштина, 57, 391–408. https://doi.org/10.5937/bastina32-38173

Перић, C. (2025). Остваривање социјално-економских права Срба и неалбанског становништва на Косову и Метохији – између идеје и идеологије. У: С. Перић (ур.), Праћење стања људских права на Косову и Метохији (стр. 93–123). Косовска Митровица: Правни факултет.

Петровић, Д. (2025). Економска права на Косову и Метохији – између могућности и реалности. У: С. Перић (ур.), Праћење стања људских права на Косову и Метохији (стр. 149–162). Косовска Митровица: Правни факултет.

Породични закон. „Службени гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015.

Станимировић, В. и Дивац, У. (2023). Обичајно и позитивно правo у Србији. Архив, 118 (4), 27–64. https://doi.org/10.5937/adpn2304027S

Ashtalkovska Gajtanoska, A. (2017). The daughter who gave up her inheritance: Ethnography of women’s inheritance rights аnd their application in contemporary Macedonian context. Етно-антрополошки проблеми, 12 (2), 603–618. https://doi.org/10.21301/eap.v12i2.12

Ćeriman, J. (2019). The limits of individualizing parenthood in Serbia: Study of gender socialization of children. Philosophy and Society, 30(3), 321–462. https://doi.org/10.2298/FID1903399C

Dobranja, D., Jahaj, R. i Loshaj, J. (2024). Rodna analiza: višestruki pregled rodne pravde na Kosovu. Priština: Friedrich-Ebert-Stiftung.

Đorđević Crnobrnja, Ј. (2009). Legal inheritance in the domain of ideal and real. Glasnik Etnografskog instituta SANU, 57 (2), 111–121. https://doi.org/10.2298/GEI0902111D

Jović-Lazić, А. (2004). Protection of cultural heritage in Kosovo and Metohija. Međunarodni problemi, 56 (4), 465–489.

Krcić, Ј. (2025, 8. avgust). Odricanje od nasljedstva u korist drugog. Iure et facto. https://iure-et-facto.me/pravni-kutak/odricanje-od-nasljedstva-u-korist-drugog

Milosavljević, S., Medojević, J., & Valjarević, A. (2023). Changes in the ethnic structure of the population of AP Kosovo and Metohija settlements 1948–2022. Glasnik Srpskog geografskog društva, 103 (1), 237–256. https://doi.org/10.2298/GSGD2301237M

Miškić, М. (2021). Nasljedna prava žena u Bosni i Hercegovini. Srpska pravna misao, 54 (1), 9–22. https://doi.org/10.7251/SPMSR2154009M

MRGI. (2025, 3. аvgust). Minority Rights Group International. World Directory of Minorities and Indigenous Peoples – Kosovo: Serbs. https://www.refworld.org/reference/countryrep/mrgi/2018/en/121744

OSCE. (2025, 6. avgust). Organization for Security and Co-operation in Europe. Community Rights Assessment Report – 5th Edition. https://www.osce.org/files/f/documents/1/8/493681.pdf

OSCE. (2025, 22. oktobar). Organization for Security and Co-operation in Europe. Mission in Kosovo. https://www.osce.org/mission-in-kosovo

Predojević, Ј. (2002). Tradicionalni bračni i porodični odnosi albanskog stanovništva sa Kosova i Metohije u svetlu zakonika Ljeke Dukađinija. Stanovništvo, 1–4, 129–144.

Rath Boșca, L-D. (2023). Succession rights of the surviving spouse in the law of Republic of Albania. AGORA International Journal of Juridical Sciences, 17(2), 113–117.

Tomanović, S. i Stanojević, D. (2024). Sociologija porodičnog života. Beograd: Filozofski fakultet – Institut za sociološka istraživanja.

UNESCO. (2025, 3. avgust). UNESCO World Heritage

Objavljeno
2026/07/02
Rubrika
Прегледни чланак