Стилистика атрибута у поезији Ратка Поповића

Milica J. Dejanović Simić

doi:10.5937/zrffp55-61809

Milica J. Dejanović Simić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za srpski jezik i književnost https://orcid.org/0000-0003-4130-8119

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-61809

Ključne reči: конгруентни атрибути, анастрофа, апозитивни атрибути, атрибутиви, хифенски атрибути

Sažetak

Поезија Ратка Поповића обилује различитим типовима атрибута, који се значењски и функционално разликују. У овом раду користећи интегралностилистички метод настојаћемо да опишемо њихову стилску маркираност. Циљ анализе усмерићемо ка атрибутима који су у Поповићевој поезији најдоминантнији. Примарни план анализе биће синтаксостилистички, будући да су онеобичајења атрибута превасходно постигнута пермутацијом уобичајеног реда компонената.

Reference

Јовановић, Ј. (2001). Лингвистички и стилистички аспекти проучавања реченице. Београд: Јасен – Научно друштво за неговање и проучавање српског језика.

Ковачевић, М. (2000). Стилистика и граматика стилских фигура. Крагујевац: Кантакузин.

Ковачевић, М. (2012). Лингвостилистика књижевног текста. Београд: Српска књижевна задруга.

Ковачевић, М. (2020). Поезија у стилистичком кључу. Андрићград: Андрићев институт.

Кочоперан. (1969). У: Речник српскохрватског књижевног језика 3 (стр. 21). Нови Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска.

Милановић, Н. (2017). Огледи из синтаксостилистике. Источно Ново Сарајево: ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства”.

Песмар. (1971). У: Речник српскохрватског књижевног језика 4 (стр. 397). Нови Сад: Матица српска.

Стевановић, М. (1979). Савремени српскохрватски језик II: Синтакса (граматички систем и књижевнојезичка норма). Београд: Научна књига.

Трава. (2011). У: Речник српскога језика. Нови Сад. Матица српска.

Ćorac, M. (1982). Metaforski lingvostilemi. Beograd: Privredno-finansijski zavod.

Vuković, N. (2000). Putevi stilističke ideje. Podgorica–Nikšić: Jasen.