БИО-ПСИХО-СОЦИЈАЛНИ КОНЦЕПТ СТАРОСТИ
Sažetak
Тематски, рад садржи битно питање људске егзистенције, крајње сложен и тајновит феномен човековог старења. Старе особе са свим својим биолошким и психолошким особинама као и обележјима свог социјалног положаја и осталим аспектима, неисцрпни су повод стручног суочавања, како лекара тако и социолога. Насупрот уобичајеном песимистичком ставу о старењу и старости, овде се у оквирима хуманистичко-социјалног рада указује на поседовање свести да се човекова немоћ бесконачног битисања може превазићи поседовањем смисла и лепоте живљења. Разрађујући концепт старења наглашава се дуговечност и квалитет живота, који су унапређени интеракцијом три групе фактора: друштвеном ангажованошћу и учешћем, редукцијом болести и унапређењем високих нивоа психичког и менталног функционисања.
Reference
Ciceron, M. T. (1955). O starosti. Beograd: Kultura.
Council of Europe. (2004). Recent Demographic Developments in Europe. Strasbourg: Council of Europe Publishing.
Cowgill, D., & Holmes, L. (1972). Aging and Modernization. In Social Gerontology: Old Age Across Cultures and Time.
Davidović, M., Kosanović, M., Barjaktarović, N. i Trailov, D. (1998). „Starost i starenje”. U M. Davidović (ur.), Gerijatrija (str. 3–22). Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, NT Club.
Davidović, M. (1993). „Nasledna osnova starosti i starenja”. Gerontologija, 1, 65.
Devedžić, M. i Stojiljković, J. (2012). „Novo poimanje starosti – prospektivna starost”. Stanovništvo, 1, 45–68.
Jaspers, K. (2008). Svetska istorija filozofije. Beograd: Fedon.
Jung, K. G. (1973). Čovek i njegovi simboli. Zagreb: Mladost.
Kastenbaum, R. (1986). Starenje. Zagreb: Globus.
Kostić, M. i Đorđević, R. (2004). „Viktimizacija starih osoba kao pripadnika posebne marginalne grupe”. U Marginalne grupe i viktimizacija (str. 3–11).
Milosavljević, Lj. (2011). „Upravljanje vremenom i njegovo vrednovanje kod starijih pripadnika društva”. Antropologija, 11(1), 143–159.
Nešić, V. i Nešić, M. (2008). „Socijalnopsihološki i psihofiziološki aspekti starenja i starosti”. Teme, 32(3), 577–584.
Niče, F. (1987). Šopenhauer kao vaspitač. Beograd: Grafos.
Paskal, B. (1991). Misli. Beograd: Mediteran.
Pešić, Lj. (2007). Socijalni i zdravstveni problemi osoba u poznim godinama života. Acta Medica Medianae, 46, 45–48.
Petričković, M. (2011). Etika socijalnog rada. Beograd: Socijalna misao.
Petričković, M. (2012). „Socijalni rad u rodnoj pliromi starenja na primeru domske porodice”. Socijalna misao, 1, 29–48.
Petrović, D. (1989). Psihički poremećaji u starijem životnom dobu. Beograd: Medicinska knjiga, Svetlost.
Queen, S.A., & Gruener, J.R. (1940). Social Pathology. (pp. 100–101). New Jork: Thomas Y. Crowell Company.
Rose, A. (1962). The subculture of the Aging: A Topic for Sociological Research. The Gerontologist, 2, 123–127.
Rot, N. (1994). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: ZUNS.
Sabol, J. (1984). „Sociološki vid starosti”. Bogoslovska smotra, 53(4), 235–245.
Smiljanić, V. (1987). Psihologija starenja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Stevanović, R. (2006). „Južna Evropa: demografski najstarija regija evrope i sveta”. U Strukturne poromene i demografska kretanja zemalja Južne Evrope. Niš: Ekonomski fakultet.
Sumrak, D. (2010). Opšta gerontologija – Antropologija starosti. Beograd: Socijalna misao.
Šeparović, Z. (1985). Viktimologija – studije o žrtvama. Zagreb.
Tadić, Lj. (2003). Zagonetka smrti – smrt kao tema religije i filozofije. Beograd: Filip Višnjić.
Urošević, R. P. (2013). Bonton starenja ili demanti o starenju. Beograd: Gerontološko društvo Srbije, Čigoja štampa.
United Nations. (2000). World Population Prospects. The Revision. Preuzeto sa http://esa.un.org/unpd/wpp/index.htm
United Nations. (2010). World Population Prospects: The 2010 Revision. Preuzeto sa http://esa.un.org/.
Victor, R. (2005). The Social Context of Ageing. London: Routledge.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293