Узроци неуспеха хибридног учењa на Филозофском факултету у Косовској Митровици: Студија случаја
Sažetak
Овај рад је кроз преглед литературе представио битне факторе и најчешће препреке успешној примени хибридног учења у високом образовању. Три главне категорије фактора успеха су: а) стратегија која регулише примену хибридног учења; б) систем административне, педагошке и техничке подршке; в) вредновање и осигурање квалитета наставе и дисеминација добијених резултата. С друге стране, најчешће препреке у остваривању технолошке иновације у високом образовању су: повећани обим рада наставника, неодговарајућа техничка инфраструктура, смањена мотивација студената, непостојање административне подршке од стране управе, и сл. Добијена листа фактора послужила је за мерење услова у којима је хибридно учење реализовано на Филозофском факултету у Косовској Митровици.
Систематска примена концепта хибридног учења на Филозофском факултету у Косовској Митровици почела је у октобру 2013. године у оквиру пројекта Темпус БЛАТТ. Реализација је обављена током две узастопне школске године на предмету Савремени енглески језик 1 који похађају студенти прве године на Катедри за енглески језик и књижевност. План и програм овог предмета представља мешавину наставних метода и стилова учења у строго контролисаној средини где се избор електронских алата за учење надовезује на традиционалне наставне методе.
Аутор је затим представио резултате процеса евалуације која је имала за циљ да установи квалитет хибридних курсева, степен задовољства студената новом организацијом наставе и ставове наставника и њихова искуства у примени овог приступа. Коначно, рад препоручује истраживање које ће имати за циљ да мапира ставове, мотивацију и очекивања наставног особља у вези са употребом дигиталне технологије у настави.
Reference
Abel, R. (2005). Achieving success in internet-supported learning in higher education: Case studies illuminate success factors, challenges, and future directions. Lake Mary, FL: The Alliance for Higher Education Competitiveness, Inc.
De Vries, J. (2005). E-learning strategy: An e-learning framework for success. Blue Streak learning, quality learning solutions bottom line results. Retrieved October 12, 2015, from http://bit.ly/1ONIpoN
Dziuban, C. D., Hartman, J. L., & Moskal, P. D. (2004). Blended learning. EDUCAUSE Center for Applied Research Bulletin, 7(1), 12.
European Commision. (2013). European Higher Education in the World [Brussels communique COM (2013) 499]. Retrieved October 12, 2015, from http://www.ipex.eu/IPEXL-WEB/dossier/document/COM20130499.do
Garrison, D. R., & Kanuka, H. (2004). Blended learning: Uncovering its transformative potential in higher education. The Internet and Higher Education, 7(2), 95-105.
Graham, C. R. (2006). Blended learning systems. In CJ Bonk & CR Graham, The handbook of blended learning: Global perspectives, local designs. Pfeiffer.
Hande, S. (2014). Strengths, weaknesses, opportunities, and threats of blended learning: Students’ perceptions. Annals of Medical and Health Sciences Research, 4(3), 336-339.
Harris, P., Connolly, J.F., & Feeney, L. (2009). Blended Learning: overview and recommendations for successful implementation. Industrial and Commercial Training, 41(3), 155-163.
Janković, A. & Spasić, D. (2014). Tackling Blended Learning at the Department of English in Kosovska Mitrovica. Sinteza: Impact of Internet on Business Activities in Serbia and Worldwide, 1(1), 412-417. Belgrade: Singidunum University.
Jokinen, P., & Mikkonen, I. (2013). Teachers' experiences of teaching in a blended learning environment. Nurse Education in Practice, 13(6), 524-528.
Jovanović, A., Janković, A., Marković-Jovanović, S., Perić, V., Vitošević, B., and Pavlović, M. (2015). When Going Hybrid is not Enough: Statistical Analysis of Effectiveness of Blended Courses Piloted within Tempus BLATT Project. The International Journal of Education and Development using Information and Communication Technology, 11(2), 138-152.
Moskal, P., Dziuban, C., & Hartman, J. (2013). Blended learning: A dangerous idea? Internet and Higher Education 18, 15–23.
Napier, N. P., Dekhane, S., & Smith, S. (2011). Transitioning to blended learning: Understanding student and faculty perceptions. Journal of Asynchronous Learning Networks, 15(1), 20-32.
Ocak, M. A. (2011). Blend or not to blend: a study investigating faculty members’ perceptions of blended teaching. World Journal on Educational Technology, 2(3), 196-205.
Peled, Y. (2011, March 19). Models [weblog]. Retrieved October 18, 2015, from http://westminster-blended-learning.wikispaces.com/Models
Porter, W. W., & Graham, C. R. (2015). Institutional drivers and barriers to faculty adoption of blended learning in higher education. British Journal of Educational Technology.
Porter, W. W., Graham, C. R., Spring, K. A., & Welch, K. R. (2014). Blended learning in higher education: Institutional adoption and implementation. Computers & Education, 75, 185–195.
Reimagining Teaching in a Blended Classroom [working paper] (2014). The Learning Accelerator. Retrieved October 2, 2015, from http://learningaccelerator.org/reimagining-teaching-in-a-blended-classroom
Romiszowski, A. J. (2004). How's the e-learning baby? Factors leading to success or failure of an educational technology innovation. Educational Technology, 44(1), 5-27.
Royal, K. D., Smith, K. W., Foster, J. H., & Hedgpeth, M. W. (2014). You say tomato, I say “tomahto”: Semantics of blended learning. Medical Science Educator, 25(1), 81-82.
Sayed, M. & Baker, F. (2014). Blended learning barriers: An investigation, exposition, and solutions. Journal of Education and Practice, 5(6), 81-86.
Shaqour, A. Z. (2014). Faculty members’ views towards blended learning: Case of a Najah National University master program Teachers in the College of Education and Teacher Preparation. International Journal of Humanities and Social Science, 4(7), 99-106.
Sharpe, R., Benfield, G., Roberts, G., & Francis, R. (2006). The undergraduate experience of blended e-learning: a review of UK literature and practice. The Higher Education Academy.
Tempus BLATT. (2013). Project summary [Brochure]. Retrieved March 7, 2014, from http://issuu.com/tempus_blatt/docs/tempus_blatt_project _summary
Tempus BLATT. (2014). Contemporary English Language 1 [Report]. Pilot Course Review, 63-76. Retrieved October 20, 2015, from http://issuu.com/tempus_blatt/docs/blatt_course_review_report/1
Tempus BLATT (2015). Contemporary English Language 1 [Report]. Course review, 7-12. Retrieved October 20, 2015, from http://issuu.com/tempus_blatt/docs/course_review_2015
Thurab-Nkhosi, D. (2013). Blended learning at The University of the West Indies, St Augustine: A first look at policy implementation. Caribbean Teaching Scholar, 3(1), 81–92.
Torrisi-Steele, G. (2011). This thing called blended learning — a definition and planning approach. Research and Development in Higher Education: Reshaping Higher Education, 34, 360-371.
Tshabalala, M., Ndeya-Ndereya, C., & van der Merwe, T. (2014). Implementing blended learning at a developing university: Obstacles in the way. Electronic Journal of e-Learning, 12(1), 101-110. Retrieved October 18, 2015, from http://www.ejel.org/issue/download.html?idArticle=271
White, S. (2007). Critical success factors for e‐learning and institutional change — some organisational perspectives on campus‐wide e‐learning. British Journal of Educational Technology, 38(5), 840-850.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293