ВРАЋАЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ НА РАД ПО ОСНОВУ СУДСКЕ ПРЕСУДЕ
Sažetak
У случају незаконитог престанка радног односа, у току судског поступка запослени може захтевати од суда да обавеже послодавца да га врати на рад. Ипак, враћање запосленог на рад није обавезно. Реинтеграција запосленог у радни процес, у случају незаконитог престанка радног односа, са собом носи бројне правне и практичне проблеме. Наиме Законом о раду, али ни другим законима није предвиђено понашање послодавца уколико је враћање на рад немогуће спровести због наступања одређених објективних околности, а такође није предвиђена ни могућност да запослени који је враћен на рад може у одређеном року ово своје право да замени новчаном накнадом, уколико се након враћања на рад није уклопио у промењену радну околину или се запослио код другог послодавца, непосредно пре доношења пресуде. Законодавац је направио разлику између незаконитог престанка радног односа због непостојања правног основа и незаконитог престанка радног односа због непоштовања процедуре давања отказа уговора о раду. За разлику од решења, која су била предвиђена до 2014. године, када је спроведена већа измена Закона о раду, као и става судске праксе која је до тада била јединствена да кршење одредбе о упозорењу или застарелости давања отказа, или било које друге отказне процедуре, увек води закључку о незаконитости отказа и поништају решења, тренутно важећим законским решењем положај слабије стране у радном односу је отежан, с обзиром на то да запослени не мора бити враћен на рад уколико је послодавац учинио неку грешку у отказној процедури.
Са циљем анализирања проблема везаних за враћање на рад запосленог по основу судске пресуде и разматрања са тим у вези теоријских и практичних питања, излагање је подељено и састоји се из два дела. У првом делу рада анализиранe су одредбе Закона о раду у погледу правних последица незаконитог престанка радног односа, док други део рада разматра суштинска обележја одредби Закона о извршењу и обезбеђењу које регулишу извршење ради враћања запосленог на рад.
Reference
• Лазовић, И. (2019). Државна управа и управљање људским ресурсима. Београд: Медија центар „Одбрана“;
• Мисаиловић, Ј. (2019). Враћање на рад запосленог након незаконитог престанка радног односа. У Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије: зборник радова, Књ. 9, Београд: Правни факултет Универзитета, Центар за издаваштво и информисање, 331-344.
• Познић, Б. Ракић Водинелић, В. (2015). Грађанско процесно право. Београд: Правни факултет Универзитета Унион и Службени гласник;
• Перић, С. (2015). Несигурност запослења, стрес и продуктивност запослених. У Станишић, М. (Ур.). Зборник радова са Међународне научне конференције из области информационих технологија и савременог пословања. Београд: Универзитет Сингидунум, 668-671.
• Станковић, Г. Боранијашевић, В. (2023). Грађанско процесно право. Београд: Службени гласник
• Станковић, Г. Палачковић, Д. Трешњев, А. (2022). Коментар Закона о извршењу и обезбеђењу : са одабраном судском праксом и примерима поднесака и одлука : према стању законодавства од 15. јуна 2022. Године. Београд: ЈП Службени гласник;
• International Labour Organization. (2012) Stress prevention at work checkpoints: Practical improvements for stress prevention in the workplace. Geneva;
• Vrućinić, Ž. (2012). Socijalna podrška i nezaposlenost. Defendologija. 15(31). 76-82;
• Ezeabaogu, A. N. Chukwu, A. B. Aguwamba, S. M. (2019). The Effect of Wrongful Dismissal on Organisational Performance. Journal of Management and Economic Studies, 1(4). 42-54;
• Estlund, C. (2022). Wrongful Discharge Law in the Land of Employment-at-will: A US Perspective on Unjust Dismissal. King’s Law Journal, 33(2), 298–317.
• Andrias, K. Hertel-Fernandez, A. (2021). Ending At-Will Employment: A Guide for Just Cause Reform, New York: Roosevelt Institute.
• Закон о извршењу и обезбеђењу, Сл. гласник РС. Бр. 106/2015, 106/2016 - аутентично тумачење, 113/2017 - аутентично тумачење, 54/2019, 9/2020 - аутентично тумачење и 10/2023 - др. закон;
• Закон о раду, Сл. гласник РС. Бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење;
• Закон о државним службеницима, Сл. гласник РС, бр. 79/2005, 81/2005 - испр., 83/2005 - испр., 64/2007, 67/2007 - испр., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018, 157/2020 и 142/2022;
• Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, Сл. гласник РС, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон;
• Закон о полицији, Сл. гласник РС, бр. 6/2016, 24/2018 и 87/2018;
• Закон о основама система образовања и васпитања, Сл. гласник РС, бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 6/2020, 129/2021 и 92/2023.
Решење Вишег суда у Новом Саду, Гж. 3359/2016 од 28.09.2016. године (Билтен Вишег суда у Новом Саду, број 8/2017, Intermex, Београд).
Пресуда Врховног касационог суда, Рев2. 168/21 од 23.06.2021.године.
Одлука Уставног суда, Уж. 2896/2019 од 16.6.2022. године.