POWER OF ATTORNEY IN FAVOR OF A THIRD PARTY?

  • Sanja Milan Savčić Faculty of Law of Novi Sad
  • Nikolina B. Miščević University of Novi Sad, Faculty of Law Novi Sad
Keywords: authorization, power of attorney, mandate contract, contract in favor of a third party, solidary liability.

Abstract


According to the provision of Art. 75 of the Criminal Procedure Code, one or more defense attorneys may be selected and authorized by the defendant, or his legal representative, spouse, blood relative, adoptive parent, adoptive parent, brother, sister, foster parent and the person with whom the defendant lives in extramarital affairs, or any other permanent community of life, unless the defendant expressly objects. The aim of this provision is to provide professional defense to the defendant in criminal proceedings even when he is unable to provide it, but the relationship between the lawyer and the person authorized to conclude a contract with him is of a civil nature. Theory and jurisprudence have not dealt much with the legal qualification of this relationship or have done it only marginally. Moreover, the explanation of the judgment of the Supreme Court of Cassation on the solidary liability of the accused and the certain person (wife) opens a number of questions, which are the subject of research in this paper. First of all, what is the legal nature of the contract that a lawyer concludes with a client? Is it possible to conclude such a contract in favor of a third party? What is the legal nature of the subsequent granting of a power of attorney? If a contract is concluded in favor of a third party, what is the legal effect of such a contract concluded between the parties? Does the contract in favor of a third party also result in an obligation for a third party? Finally, bearing in mind that the solidary liability is not explicitly agreed, from what does the court derive that kind of liability? 

References


  1. Antun Bilić, „Ugovor u korist trećeg“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Zagrebu, 6/2011,

  2. Dieter Medicus, Stephen Lorenz, Shuldrecht – Allgemein Teil, München 2012,

  3. Eugen Bucher, Schweizerische Obligationenrecht, Zürich 1988,

  4. Hein Kötz, Vertragsrecht, Tübingen 2009,

  5. Petar Klarić, Martin Vedriš, Građansko pravo, Zagreb 2014,

  6. Peter Apathy, Andreas Riedler, Bürgerliches Recht – Schuldrecht, Linz 2015,

  7. Wolfganf Fikentscher, Andreas Heinemann, Schuldrecht, Berlin 2006,

  8. Бојан Пајтић, Сања Радовановић, Атила Дудаш, Облигационо право, Нови Сад 2018,

  9. Борис Визнер, Коментар Закона о обвезним (облигационим) односима, Загреб 1978, 607.

  10. Валентина Цветковић Ђорђевић, „Непосредно заступање у римском праву с освртом на модерно право“, Анали Правног факултета у Београду, 2/2020, 124-144.

  11. Владимир Водинелић, Грађанско право – увод у грађанско право и општи део грађанског права, Беград 2012,

  12. Горан Илић, Миодраг Мајић, Слободан Бељански, Александар Трешњев, Коментар Законика о кривичном поступку, 5. издање, Београд 2013.

  13. Горан Илић, Слободан Бељански, Миодраг Мијић, Александар Трешњак, Коментар Законика о кривичном поступку, 2013,

  14. Драгослав Вељковић, Коментар Закона о облигационим односима са регистром појмова, за практичну примену са примерима уговора, тужби и судске праксе, Београд 2005,

  15. Душан Николић, Увод у систем грађанског права, Нови Сад 2013,

  16. Живомир Ђорђевић, Владан Станковић, Облигационо право, Београд 1987,

  17. Иван Букљаш, Борис Визнер, Коментар Закона о обвезним (облигационим) односима, Загреб 1979,

  18. Јаков Радишић, Облигационо право, Ниш 2016,

  19. Коментар Закона о облигационим односима, ред. Слободан Перовић, Београд 1995, 1279,

  20. Марија Караникић Мирић, „Романска субјективна новација променом дужника: институт на заласку“, Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (ур. Стеван Лилић), Београд 2018,

  21. Марија Караникић Мирић, Промена дужника, Београд 2017, 100-103.

  22. Миња Блажић Павићевић, „Обавезна стручна одбрана у кривичном поступку“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018, 413-429.

  23. Михаило Константиновић, Облигационо право – према белешкама са предавања професора Др. М. Константиновића, Београд 1961,

  24. Сентенца из пресуде Врховног касационог суда, бр. Рев. 600/2016 Рж. 83/2016 од 25.08.2016. године, утврђена на седници Грађанског одељења од 24.04.2018, Билтен Врховног касационог суда, бр. 1/2018, 95-96.

  25. Слободан Перовић, Облигационо право, Београд 1986,

  26. Тихомир Васиљевић, Момчило Грубач, Коментар Закона о кривичном постуку, Београд 2002,

  27. Закон о адвокатури, Сл. гласник РС, бр. 31/2011 i 24/2012 – одлука УС,

  28. Породични закон, Службени гласник РС, бр. 18/2005, 72/2011 - др. закон и 6/2015.

  29. Zakon o obveznim odnosima Republike Hrvatske, Narodne novine, br. 35/05,41/08125/1178/1529/18126/21,

  30. Немачки грађански законик, Bürgerliches Gesetzbuch (BGB), https://www.gesetze-im-internet.de/bgb/BGB.pdf, 12.2022.

  31. Закон о кривичном поступку, Службени лист СРЈ, бр. 70/01 и 60/02 и Службени гласник РС, бр. 58/04,

  32. Законик о кривичном поступку, Службени гласник РС, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19,

  33. Закон о облигационим односима (ЗОО), Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93, "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља и "Сл. гласник РС", бр. 18/2020, чл. 89, ст. 1.

Published
2022/09/19
Section
Original Scientific Paper