Specificnosti Suda za arbitražu u sportu kao međunarodnog arbitražnog tela

Abstract

Суд за арбитражу у спорту представља арбитражно тело чији је задатак решавање најважнијих спорова у међународној заједници, у оквиру аутономије спорта. Својим прилагођавањем савременом систему суверених држава, уз примену класичних принципа арбитраже, са извесним степеном корекције услед специфичности спорта као и применом одговарајућих норми међународног јавног права, постигнута је ситуација да су арбитражне одлуке Суда коначне и финалне. Упркос значају у међународној заједници, домаћа правна теорија не посвећује адекватну пажњу наведеном феномену. Задатак рада је скретање пажње широј домаћој правној популацији на постојање Суда за арбитражу у спорту, као и указивање на специфичности Суда за арбитражу у спорту познаваоцима класичних комерцијалних арбитража. Мања или већа одступања од класичних принципа комерцијалних арбитража условљена су специфичношћу друштвених односа у спорту. Тежиште анализе стављено је пре свега на питања фикције седишта арбитраже, обавезну клаузулу о прихватању надлежности, постојање затворених листа арбитара као и непостојање могућности избора арбитара у случају Ad hoc одељења, забрана обраћања редовним судовима за успостављање привремених мера и искључива надлежност Суда у датој материји, објављивање арбитражних одлука, као и рок од 24 часа за примену прописане процедуре и доношење одлуке у случају Ad hoc одељења.