Specificnosti Suda za arbitražu u sportu kao međunarodnog arbitražnog tela
Sažetak
Суд за арбитражу у спорту представља арбитражно тело чији је задатак решавање најважнијих спорова у међународној заједници, у оквиру аутономије спорта. Својим прилагођавањем савременом систему суверених држава, уз примену класичних принципа арбитраже, са извесним степеном корекције услед специфичности спорта као и применом одговарајућих норми међународног јавног права, постигнута је ситуација да су арбитражне одлуке Суда коначне и финалне. Упркос значају у међународној заједници, домаћа правна теорија не посвећује адекватну пажњу наведеном феномену. Задатак рада је скретање пажње широј домаћој правној популацији на постојање Суда за арбитражу у спорту, као и указивање на специфичности Суда за арбитражу у спорту познаваоцима класичних комерцијалних арбитража. Мања или већа одступања од класичних принципа комерцијалних арбитража условљена су специфичношћу друштвених односа у спорту. Тежиште анализе стављено је пре свега на питања фикције седишта арбитраже, обавезну клаузулу о прихватању надлежности, постојање затворених листа арбитара као и непостојање могућности избора арбитара у случају Ad hoc одељења, забрана обраћања редовним судовима за успостављање привремених мера и искључива надлежност Суда у датој материји, објављивање арбитражних одлука, као и рок од 24 часа за примену прописане процедуре и доношење одлуке у случају Ad hoc одељења.
Reference
Arbitration Rules, International Chamber of Commerce (ICC), 2012.
Arbitration Rules, London Court of International
Arbitration rules for the 2014 FIFA World Cup Brazil - final round, ICAS, 2014.
Arbitration rules for the Olympic Games, ICAS, 2003.
Arbitration rules for the XVII Asian Games in Incheon, ICAS, 2014.
I. Blackshaw, "ADR and Sport: Settling Disputes Through the Court of Arbitration for Sport, the FIFA Dispute Resolution Chamber, and the WIPO Arbitration & Mediation Center", Marquette Sports Law Review, 24/1, 2013.
Convention on the Recognition and Enforcement of Foreign Arbitral Awards, UN, 1958.
F. Dasser, D. Roth, "Challenges of Swiss Arbitral Awards – Selected Statistical Data as of 2013", ASA Bulletin, 32/3, 2014.
A. Epstein, "Alternative Dispute Resolution in Sport Management and the Sport Management Curriculum", Journal of legal aspects of sport, 12/3, 2002.
The international comparative legal guide to: international arbitration, Global Legal Group, London, 2009.
M. J. Mitten, H. Opie, "‘‘Sports Law’’: Implications for the Development of International, Comparative, and National Law and Global Dispute Resolution", Tulane Law Review, 85, 2010.
M. L. Moses, The principles and practice of international commercial arbitration, Cambridge University Press, Cambridge, 2008.
Olympic and Amateur Sports Act, (36 USC §§ 220501-220529), 1998.
Olympic Charter, IOC, 2013.
A. Pinna, "The Trials and Tribulations of the Court of Arbitration for Sport - Contribution to the Study of the Arbitration of Disputes concerning Disciplinary Sanctions", The International Sports Law Journal, 1-2, 2005.
L. Reilly, "Introduction to the Court of Arbitration for Sport (CAS) & the Role of National Courts in International Sports Disputes", Journal of Dispute Resolution, 1, 2012.
Statistic, Court of Arbitration for Sport - CAS, 2014.
Statutes of ICAS and CAS (Code), 2013.
J. R. Sternlight, "Panacea or Corporate Tool? Debunking the Supreme Court’s Preference for Binding Arbitration", Washington University Law Review, 74/3, 1996.
Supplementary Procedures for the Arbitration of Olympic Sport Doping Disputes, American Arbitration Association, 2009.
Switzerland's Federal Code on Private International Law (CPIL), Umbricht Attorneys Zurich, 1987.
Закон о арбитражи, (Сл. гласник РС бр.46/06), 2006.
Закон о ратификацији Конвенције о признању и извршењу иностраних арбитражних одлука, (Сл. лист СФРЈ - Међународни уговори бр. 11/81), 1981.
Закон о спорту, (Сл. гласник РС бр. 24/11), 2011.