НУШИЋ И РЕТОРИКА У СРБИЈИ

Sažetak

Аутор у овом раду анализира карактеристике, значај и домете Нушићеве познате књиге Реторика из 1933. године. У основним цртама најпре приказује стање литературе о реторици код Срба у Угарској, а потом и у Србији, указујући на то да је пре Нушића најзначајније дело о реторици саставио наш други велики комедиограф Јован Стерија Поповић 1844. године, али је оно остало у рукопису, необјављено све до друге половине 20. века. Исто тако, указује на стање реторике и литературе о реторици у свету, почев од кризе у којој се класична реторика нашла због формалистичког и све стерилнијег приступа, па до појаве „нове реторике“ у ширем смислу (разликујући перелмановску „нову реторику“ у ужем смислу), односно до појаве модерног public speaking правца и Дејла Карнегија. Анализирајући Нушићеву књигу аутор наводи више примера у којима се огледа његова приврженост класичној реторици, али и значајни искораци у правцу њеног модернизовања. Настојање да „модернизује“ класичну реторику, што је чинио са опрезом и мером, испоставља се као његова најважнија предност и врлина, а показало се током времена и као његов особен допринос идентитету ове дисциплине код Срба. Сматра да виталност и популарност коју је сачувала све до данашњих дана, Нушићева Реторика дугује понајвише доброј концепцији, односно складном споју класичне реторике, зачињеним појединим достигнућима нове реторике из времена у коме је живео. Аутор пореди Нушића са водећим и утицајним модерним америчким аутором Едвардом Корбетом који стоји на становишту да је класична реторика још увек корисна и делотворна, „можда чак и више од различитих курсева који су је заменили“. На крају указује на опасност од неоплемењеног public speaking тренда и залаже се за то да и данас, на Нушићевом идентитетском трагу, реторика и подучавање реторици треба да буду засновани на комбиновању вредности и спознаја класичне реторике и искустава нове примењене реторике.

Кључне речи: Класична реторика, нова реторика, public speaking, Стерија, Едвард Корбет.