Правац развоја Аристотелове идеалне државе
Sažetak
Сажетак: Аристотел целокупну стварност објашњава путем два најапстрактина принципа, форме и материје. Материја која је у стању кретања, узима конкретану форму и постаје предмет, односно идеја са сврхом у себи. Развој свих идеја у свету је перманентан, те од почетка историје материја све више пада а форма све више расте чиме читав свет постаје савршенији. Држава је идеја за коју становништво и територија представљају материју а власт форму, са сврхом остварења доброг живота грађана. Добри облици власти су они који су усмерени ка остварењу општег интереса, а то су по Аристотелу: краљевство, аристократија и република. Лоши облици власти су они који су усмерени ка остварењу личног интереса грађана који владају а на штету остатка становништва, а то су: тиранида, олигархија, и демократија. Идеална држава може настати само тамо где постоје материјални услови за њен настанак, односно где постоји идеална територија и становништво, који узимају идеалну форму власти. Врсте идеалних држава су: pambasileia, politeia ariste и политија. Аристотел наводи да је политија постојала у Атини за време Солонове владавине. У његовим делима нема података о постојању pambasileie и politeia ariste. С обзиром на реалан карактер Аристотелове философије, и с обзиром на његово опште учење о развоју свих идеја у свету, аутор закључује да је Аристотел конструисао типове држава као што су pambasielia и politeia ariste из разлога што ће услови за њихово остварење настати тек у будућности. Како свет буде постајао све уређенији, прво ће се створити услови за настанак politeia ariste a на крају историје и pambasileie.
Кључне речи: Аристотел, идеална држава, развој.
Reference
Slobodan Perović, „ Prirodno pravo i društveni imperativi“ , Pravni život, tom I, (ur. Slobodan Perović) Beograd 9/2016.
Max Weber (Вебер), Metodologija društvenih nauka, Zagreb 1986, (са немачког превео А. Марушић).
Gordana Vukadinović, Radivoj Stepanov, Teorija prava I, Petrovaradin 2001.
Гордана Вукадиновић, Илија Јованов, „Правна држава и владавина права од зачетка до савремених изазова“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, ( ур. Слободан Орловић) Нови Сад 3/ 2016.
Радомир Д. Лукић, Методологија права, Сабрана дела, 5. том, Београд 1995.
Берислав Перић, „Улога дијалектике у спознаји права“, Међународни симпозијум о методологији правних наука, Београд 1973.
Милош Ђурић, Аристотел, Београд 1959.
Aristotel, Metafizika, Zagreb 1988, (sa starogrčkog preveo T. Ladan).
Радомир Д. Лукић, Историја политичких и правних теорија, Београд 1973.
Милутин Миланковић, Оснивачи природних наука – Питагора – Демокритос – Аристотелес – Архимедес, Београд 1947.
What“s the meaning of life ? Physics http://news.nationalgeographic.com/2016/05/physics-evolution-life-constructal-law-bejan-ngbooktalk/ ( приступљено 28. 12. 2016.).
Aristotel, Politika, Zagreb 1988, (sa starogrčkog preveo T. Ladan).
Ernest Barker (Баркер), The political thought of Plato and Aristotle, London 1906.
Hans Kelsen (Келзен), „The philosophy of Aristotle and the hellenic – macedonian policy“, International journal of ethics, vol. XLVIII, num. 1, (ed. Henry S. Richardson), The University of Chicago press 1937.
Драган Митровић, Теорија државе и права, Београд 2010.
Aristotel, Nikomahova etika, Sremski Karlovci 2013, (sa starogrčkog prevela R. Šalabalić).
Ernesto Loma, Aristotelovo shvatanje ekonomije, Beograd 1937, (са италијанског превео М. Доброта).
Jacques Ellule (Елил), Histoire des institutions de l'antiquité, Paris 1961.
Miloš N. Đurić, Istorija helenske etike, Beograd 1976.
Jean Gaudemet (Годме), Les institution de l'antiquité, Paris 1991.
Слободан Јовановић, О демократији (у књизи Из историје и књижевности II), Београд 1991.
Srđan Šarkić, Antun Malenica, Pravne teorije i institucije antike, Novi Sad 2004.
Alfredo Ferrarin (Ферарин), Hegel and Aristotle, Cambridge University Press, 2004.
Аристотел, Устав атински, Београд 1997, (са старогрчког превео П. Јевремовић).
David Held (Хелд), Models of democracy, Cambridge 2006.
Радомир Зекавица, „О обавези покоравања праву“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, (ур. Слободан Орловић) Нови Сад 1/2016.