Forenzika računarskih mreža

  • Ratomir Đ. Đokić Univerzitet odbrane, Vojna akademija
  • Milorad S. Markagić
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg61-1493

Sažetak


Digitalna forenzika predstavlja skup naučnih metoda i postupaka za prikupljanje, analizu i prezentaciju dokaza koji se mogu pronaći na  računarima, serverima,  računarskim mrežama, bazama podataka, mobilnim uređajima, kao i svim ostalim elektrronskim uređajima na kojima je moguće memorisati (sačuvati) podatke.

Digitalna forenzika računarskih mreža bavi se analizom digitalnih dokaza koji se mogu naći na serverima ili korisničkim uređajima, a koji su razmenjeni internom ili eksternom komunikacijom preko lokalne ili javne mreže. Takođe se javlja potreba i za utvrđivanjem mesta i načina nastanka poruke, utvrđivanja identifikacije korisnika, kao i otkrivanjem vrste manipulacija putem logovanja na korisnički nalog. U ovom radu su  prikazani osnovni elementi računarskih mreža, programi koji se koriste za komunikaciju i opisane metode prikupljanja digitalnih dokaza i njihove analize.

Biografija autora

Ratomir Đ. Đokić, Univerzitet odbrane, Vojna akademija
Nastavnik u Katedri TkI

Reference

Caloyannides, M. A., 2009., Forensics Is So Yesterday, IEEE Security & Privacy, Vol. 7, No. 2.

Carrier, B. D., 2009., Digital forensics works, IEEE Security & Privacy, Vol. 7, No. 2.

Nolan, R., Branson, J., Wait, C., O'Sullivan, C., 2005., First responders guide to Computer Forensics, CERT.

Swaminathan, A., Min Wu, K.J., Liu, R., 2009., Component Forensics, IEEE Signal Processing Magazine, Vol. 26, No. 2.

Volonino, L., Anzaldua, R., 2008., Computer Forensics, Wiley Publishing Inc.

Objavljeno
2013/02/20
Broj časopisa
Vol. 61 Br. 1 (2013): januar – mart
Rubrika
Stručni radovi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).