Organizacija tehnološkog procesa remonta složenih tehničkih sistema u tehničkom remontnom zavodu u Čačku

  • Vojkan M. Radonjić Tehnički remontni zavod Čačak
  • Marko D. Andrejić Univerztet odbrane u Beogradu, Vojna akademija
  • Igor J. Epler Univerzitet odbrane, Vojna akademija u Beogradu
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg62-4091
Ključne reči: work documentation||, ||radna dokumentacija, work direction||, ||radni nalog, integral information system||, ||integrisani informacioni sistem, Overhauling Institution||, ||remontni zavod, complex tehnical systems||, ||složeni tehnički sistemi, overhaul||, ||remont,

Sažetak


Složeni tehnički sistemi (STS) od ostalih tehničkih sistema (TS) razlikuju se po konstrukciji i nameni, koja može biti: zaštita ljudi, materijalnih bogatstava i teritorije. Ako želimo da STS budu ispravni i imaju zadovoljavajući nivo pouzdanosti i gotovosti,  sistem remonta mora biti u stanju da podrži zahteve koji proističu iz njihove specifičnosti. Sistem njihovog remonta mora biti programiran, a upravljanje njime zasnovano na konceptu QMS (Quality management system). Organizacija remonta STS za potrebe sistema odbrane Republike Srbije, u Tehničkom remontnom zavodu u Čačku (TRZ), primer je organizacije u koju je implementiran  procesni model sistema upravljanja kvalitetom (QMS).

Ovaj članak opisuje proces remonta STS u TRZ sa njegovim procesnim sistemom upravljanja kvalitetom (QMS), koji je preduslov za efikasan i efektivan proces remonta. Proces remonta prikazan je na primeru remonta guseničnog borbenog vozila.

 

Biografija autora

Igor J. Epler, Univerzitet odbrane, Vojna akademija u Beogradu

Tehnicki smer, specijalnost naoruzanje, specijalista TOb-a, magistar tehnickih nauka

Reference

Andrejić, M., 1995a, Prilog planiranju mesečnog rada radionice za tehničko održavanje u združenim taktičkim jedinicama, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, 43(1), str. 36-45, Beograd,

Andrejić, M., 1995b, Prilog planiranju mesečnog rada radionice za tehničko održavanje u združenim taktičkim jedinicama (nastavak), Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, 43(2), str. 156-165, Beograd,

Andrejić, M., 1995c, Prilog definisanju i formalizaciji dnevnog planiranja i organizacije rada u radionicama združenih taktičkih jedinica, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, 43(4), str. 445-458, Beograd,

Andrejić, M., Ninković, Ž., 2005, Organizacija rada u jedinicama TSl u borbenim dejstvima, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, 53(3), str. 253-265, Beograd,

Petković, R., Kokanović, M., Ćirović, M., 1988, Organizacija održavanja TMS, Centar vojnotehničkih škola KoV JNA “General armije Ivan Gošnjak”, Zagreb,

Society of Automotive Engineers, 2002, A Guide to the Reliability - Centered Maintenance (RCM) Standard, Society of Automotive Engineers,

Stanojević, P., 1997, Uticaj tehničkih faktora na organizacionu strukturu održavanja, doktorska disertacija, Mašinski fakultet, Beograd,

Todorović, J., 1993, Inžinjerstvo održavanja tehničkih sistema, JUMV, Beograd.

Objavljeno
2014/04/24
Broj časopisa
Vol. 62 Br. 2 (2014): april – jun
Rubrika
Stručni radovi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).