TAKSONOMSKO-EKOLOSKA ANALIZA RUDERALNE FLORE KICEVA (SEVERNA MAKEDONIJA)
Sažetak
Рудерална флора (лат. rudus, ruderis = крхотина, рушевина) је један од најмлађих и најдинамичнијих флористичко-вегетацијских комплекса. Антропогена условљеност, изражена динамичност, микрофрагментација у његовој дистрибуцији и велика морфо-анатомска варијабилност његових ценобионта су њене главне карактеристике. Флористички састав и фаза развоја рудералне флоре и вегетације су важни подаци који омогућавају да се виде све последице интензивнијег процеса глобалне урбанизације и високог нивоа уништавања природних станишта. Флористичке студије рудералне флоре спроведене на територији Града Кичевa, утврдиле су присуство 290 васкуларних биљних својти класификованих у 207 родова, 59 породица и три класе. У рудералној флори Кичево највише су заступљени таксони из најбројнијих породица у флори Северне Македоније: Asteraceae (41), Poaceae (26) и Fabaceae (25). Укупно је забележено деветнаест родова са три или више својти, а родови са највећим бројем својти су: Vicia (6), Trifolium (5), Geranium, Veronica, Euphorbia, Rumex, Linaria , Ranunculus (4). Већина врста које припадају овим родовима су карактеристични показатељи терцијарне рудералне вегетације. Анализом биолошког спектра утврђен је хемикриптофитско-терофитски карактер рудералне флоре (H= 43,10% T= 36,55%). Субдоминантно присуство терофита директно је у корелацији са нестабилношћу рудералних станишта узрокованих антропогеним активностима. Анализирајући еколошке параметре на пет главних еколошких фактора, идентификовали смо доминацију биљака које преферирају пуну дневну светлост (хелиофите) у односу на светлосни режим, мезотермне до термофилне у односу на температурни режим, субмезофитне до субксерофитне у односу на водени режим, неутро-базофилне до неутрофилне у односу на реакцију тла и олиго-мезотрофне у односу на нивое хранљивих материја.
Reference
Filipovski, Đ., Rizovski, P., Ristevski., R., Ristevski, P.: Karakteristiki na klimatsko-vegetacisko-počvenite zoni (regioni) vo Republika Makedonija. Makedonska akademija na naukite i umetnostite, Skopje, 1996.
Jovanović, S.,: Ekološka studija ruderalne flore i vegetacije Beograda. Biološki fakultet, Beograd, 1994.
Josifović, M. (Ed.): Flora SR Srbije. Vol. I-X. SANU, Beograd, 1970-1986.
Ma, J., Liu, Q.,: Flora of Beijing. An Overwiew and Suggestions for Future Research. Urban Habitats, 1 (1), 30-44, 2003.
Matevski, V.,: Flora na Republika Makedonija. Vol. II. MANU, Skopje, 2010.
Micevski, K.,: Flora na Republika Makedonija. Vol. I. MANU, Skopje, 1985-2005.
Mosyakin, L.S., Yavorska, G.O., The Nonnative Flora of the Kiev (Kyiv) Urban Area, Ukraine: A Cheklist and Brief Analysis. Urban Habitats, 1 (1), 45-65, 2002.
Pejčinović, D., : Ekološka studija korovske vegetacije Kosova. Akademija nauka i umetnosti Kosova, Priština, 1998.
Pignatti, S.,: Valori di bioindicazione delle piante vasculari della flora d’ Italia. Braun-Blanquetia, 39, 1-98, 2005.
Prodanovicć, D., Jovanović, S., Krivošej, Z.,: Eological and phytogeographical characteristic of ruderal flora in Kosovska Mitrovica and its surroundings. Natura Montenegrina, 7 (3), 307-327, 2008.
Rakić, S., Ranđelović, V., Zlatković, B.,: Fitogeografska analiza urbane flore grada Požarevca. 9th Symposium on Flora of Southeatern Serbia and Neighbouring Regions, pp. 101-117, 2007
Rezouki, S., Alalli, A., Fadli, M., Eloutasi, N., Dahmani, J.,: A contribution to the study of ruderal flora of the Fez city. Journal of Applied Science and Environmental Studies, 1 (1), 8-16, 2018.
Stevanović, V.: Klasifikacija životnih formi flore Srbije. In: Sarić M (Ed.), Flora Srbije, Vol. 1 (2 Ed.), SANU, Beograd, 1992.
Stešević, D., Jovanović, S., Šćepanović, S.,: Flora of the city of Podgorica, Montenegro-chorologic structure and comparison with the floras of Rome, Patras, and Salonika. Archiv of Biological Science, Belgrade, 61 (2), 307-315, 2009.
The Euro+Med PlantBase - The information resource for Euro-mediterranean plant diversity: http:// ww2.bgm.org/EuroPlusMed
Turill, B. W.: The Plant-Life of the Balkan Peninsula. Oxford, Clarendon, 1929.
Tutin, T.G. (Ed.)., Flora Europaea Vol. I-V. Cambridge University Press, London,1964-1980.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).