MODELOVANJE RETENCIONOG PONAŠANJA LIGANADA IMIDAZOLINSKIH I SEROTONINSKIH RECEPTORA U USLOVIMA EKOLOŠKI BEZBEDNE SFC TEHNIKE

  • Darija Obradović Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku hemiju
  • Andrey Nikolaevich Stavrianidi Hemijski fakultet Moskovskog državnog univerzitet M.V. Lomonosov, Katedra za Analitičku hemiju
  • Oleg Alekseevich Shpigun FHemijski fakultet Moskovskog državnog univerzitet M.V. Lomonosov, Katedra za Analitičku hemiju
  • Danica Agbaba Univerzitet u Beogradu - Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku hemiju

Sažetak


Mogućnost predviđanja retencije u odsustvu velikog broja prethodnih eksperimenata, značajan je segment teorijskih i eksperimentalnih ispitivanja. Odgovarajućim dizajnom eksperimentalnih uslova (Design of Experiments, DoE), a na osnovu minimalnog broja eksperimenata, može se definisati retenciono ponašanje jedinjenja u funkciji najznačajnijih parametara hromatografskog sistema. Primena DoE metodologije je takođe zabeležena i prilikom modelovanja retencije u uslovima ekološki bezbedne, superkritične fluidne hromatografije (Supercritical Fluid Chromatography, SFC) (1). Zbog minimalnih ekoloških rizika, robusnost SFC instrumenata je poboljšana, a rutinska primena SFC tehnike je uvedena i u regulatorne farmaceutske propise (npr. dobra proizvođačka praksa; Good Manufacturing Practice-GMP) (2). Na osnovu toga, cilj ovog istraživanja obuhvatio je definisanje uticaja najznačajnijih faktora hromatografskog sistema na retenciono ponašanje 14 odabranih liganada imidazolinskih i serotoninskih receptora na mixed-mode stacionarnoj fazi u SFC uslovima. Uticaj zapreminskog udela metanola (20-30 %), koncentracije amonijum-formijata (15-25 mM) i temperature (20-30 ℃) na vrednosti retencionih faktora (k) odabranih liganada imidazolinskih i serotoninskih receptora je ispitana primenom centralnog kompozitnog dizajna (Central Composite Design, CCD) na mixed-mode stacionarnoj fazi. Kao mobilna faza korišćena je smeša superkritičnog CO2 i metanolnog rastvora amonijum-formijata uz dodatak 0,1% mravlje kiseline. Najznačajniji hromatografski faktori su izdvojeni step-wise postupkom u višestrukoj linearnoj regresionoj analizi (Multiple Linear Regression, MLR), a njihova statistička značajnost je procenjena primenom ANOVA testa. U konstruisanim retencionim modelima, zapremina metanola i koncentracija pufera su pokazale najveći uticaj na retenciono ponašanje testiranih jedinjenja (r > 0,90; p < 0,05), Slika 1. U koliko se teorijski predviđene logk vrednosti uporede sa eksperimentalno dobijenim vrednostima na 35% i 15% zapreminskim udelima metanola u mobilnoj fazi, uočava se da je prisutan visok stepen slaganja (r > 0,98). Dobijeni rezultati potvrđuju uspešnu primenljivost metodologije eksperimentalnog dizajna  u cilju izvođenja minimalnog broja eksperimenata, prilikom modelovanja i predikcije retencionog ponašanja liganda imidazolinskih i serotoninskih receptora u SFC sistemima.

Objavljeno
2021/10/27
Rubrika
Poster prezentacije