FARMAKOTERAPIJA I FAKTORI RIZIKA INTERMITENTNE KLAUDIKACIJE KOD PACIJENATA SA PERIFERNOM ARTERIJSKOM BOLEŠĆU

  • Ivana Damnjanović Univerzitet u Nišu - Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju
  • Nikola Stefanović Univerzitet u Nišu - Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju
  • Zoran Damnjanović Univerzitetski klinički centar u Nišu, Klinika za vaskularnu hirurgiju
  • Aleksandra Catić-Djordjević Univerzitet u Nišu - Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju
  • Radmila Veličković – Radovanović Univerzitet u Nišu - Medicinski fakultet, Katedra za Farmakologiju sa toksikologijom

Sažetak


Najčešći simptom periferne arterijske bolesti donjih ekstremiteta je intermitentna klaudikacija (1). Lekovi koji se koriste u terapiji periferne arterijske bolesti su usmereni na specifičan tretman klaudikacije, u cilju postizanja produženja distance koju pacijenti savladavaju, ili na sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih događaja, čime se postiže bolja prognoza bolesti (2,3).

Cilj našeg istraživanja bio je ispitati terapijski efekat lekova (acetilsalicilna kiselina, cilostazol, pentoksifilin) u kombinovanoj ili monoterapiji i faktora rizika (pušenje, dislipidemija, dijabetes, hipertenzija, upotreba beta blokatora) intermitentne klaudikacije kod pacijenata sa perifernom arterijskom bolešću.

U prospektivnu studiju preseka, a na osnovu inkluzionih kriterijuma uključen je 71 ispitanik (48 muškaraca i 23 žene) sa simptomima periferne arterijske bolesti. Podaci su dobijeni pomoću upitnika koji se odnosio na informacije vezane za demografske karakteristike, podatke o medicinskoj istoriji, pregledu terapije i intermitentnu klaudikacionu distancu.

Uspeh terapije na osnovu produženja klaudikacione distance zabeležen je kod 64,79% ispitanika. Najveće poboljšanje zabeleženo je u grupi ispitanika koji su istovremeno koristili acetilsalicilnu kiselinu i cilostazol (p=0,083), na osnovu analize srednje i apsolutne vrednosti klaudikacione distance nakon uvođenja terapije. Statistički značajno smanjenje efikasnosti  primenjene terapije je registrovano kod pacijenata sa diabetes mellitusom (p=0,033) i kod ispitanika na terapiji beta blokatorima(p=0,015).

Kombinacija acetilsalicilne kiseline i cilostazola predstavlja efikasniji terapijski izbor u odnosu na monoterapiju intermitentne klaudikacije kod pacijenata sa perifernom arterijskom bolešću. Terapijski efekti su značajno manji kod dijabetičara i pacijenata na terapiji beta blokatorima.

Objavljeno
2021/10/27
Rubrika
Poster prezentacije