HEMOMETRIJSKI PODRŽAN RAZVOJ UHPLC METODE: STRATEGIJA ZA POSTIZANJE EKOLOŠKE PRIHVATLJIVOSTI

Sažetak

Opterećenje štetnim uticajem analitičkih tehnika koje se koriste u farmaceutskoj analizi na zdravlje ljudi i životnu sredinu je doživelo dramatičan porast (1). Iz tog razloga, razvijaju se metode koje generišu manje štetnog otpada i koriste manje energije. Reverzno-fazna tečna hromatografija pod visokim pritiskom (RP-HPLC) je najčešće korišćena tehnika u određivanju različitih jedinjenja, zahvaljujući svojim reprezentativnim analitičkim osobinama (2). Sa druge strane, primenom RP-HPLC proizvode se značajne količine otpada. U isto vreme, farmaceutska industrija je u potrazi za tehnikama, koje će obezbediti visoku rezoluciju u redukovanom vremenu trajanja analize, bez gubitka efikasnosti razdvajanja (3). Korišćenjem stacionarnih faze sa potpuno poroznim česticama veličine ispod 2 μm obezbeđuje bolju rezoluciju u poređenju sa tradicionalnim HPLC stacionarnim fazama. Međutim, one dovode do visokih pritisaka, koji su kompatibilni sa instrumentima za izvođenje hromatografije pod veoma visokim pritiskom (UHPLC). UHPLC instrumenti koriste više pritiske u kraćim kolona sa smanjenom veličinom čestica, što dovodi do kraćeg trajanja analize i manje produkcije otpada nego kod HPLC. UHPLC metoda za razdvajanje dronedaron hidrohlorida i degradacionih proizvoda razvijena je korišćenjem metodologije eksperimentalnog dizajna. Model smeša je odbrana kako bi se pokrile raznovrsne fizičko-hemijske osobine. Različita polarnost ispitivanih jedinjenja predstavljala izazov sa aspekta analitike. Dronedaron hidrohlorid je lipofilan, pa je za njegovo eluiranje potrebna značajna količina organskog rastvarača. Prema tome, postoji potreba za razvojem hromatografske metode za razdvajanje ovih jedinjenja sa redukovanom upotrebom organskog rastvarača i/ili smanjenim trajanjem analize. Preliminarni eksperimenti su odredili faktore sa značajnim uticajem na retenciju. Ovi faktori, početni i krajnji udeo acetonitrila i vreme trajanja gradijenta su varirani prema centralnom kompozicionom dizajnu. Cilj je bio da se postigne zadovoljavajuće razdvajanje između kritičnih parova. Prvo su dobijeni matematički modeli za vreme početka i kraja pika svakog kritičnog para. Nakon toga, indirektno je modelovan separacioni faktor (S), koji predstavlja razdaljinu između dva pika jednog kritičnog para. Do odgovarajućeg razdvajanja dolazi ukoliko je S veći od 0, što se postiže sa početnim udelom acetonitrila od 6% (v/v), krajnjim udelom acetonitrila od 50% (v/v) i trajanjem gradijenta od 5 minuta. Ekološka prihvatljivost UHPLC metode je potvrđena određivanjem indeksa ekološke prihvatljivosti analitičke procedure (GAPI). GAPI je pokazao da je najkritičniji segment prikupljanje uzorka, kao i da u pogledu energetske uštede prednost nad HPLC treba dati UHPLC metodi.