NOVE STRATEGIJE U RAZVOJU EKOLOŠKI PRIHVATLJIVIH RP-HPLC METODA PRIMENOM DETEKTORA NAELEKTRISANJA U AEROSOLU

Sažetak

Kvalitativna i kvantitativna analiza farmaceutskih supstanci i doziranih oblika predstavlja činioce od najvećeg značaja za kontrolu kvaliteta u farmaceutskoj industriji. Među dostupnim analitičkim tehnikama, tečna hromatografija pod visokim pritiskom (HPLC) ističe se svojom visokom efikasnošću i robusnošću. Ali, HPLC takođe karakteriše velika potrošnja toksičnih organskih rastvarača koji se koriste za razvoj metoda i za rutinsku analizu lekova. Ovi rastvarači mogu štetno uticati i na životnu sredinu i na zdravlje ljudi. Zbog toga se razvijaju različite strategije za obezbeđivanje ekološki prihvatljivog karaktera HPLC metode. Nedavno predstavljeni koncept zelene hromatografije zasnovan je na pravilu 3 R (Smanji - Zameni - Recikliraj), što podrazumeva razvoj HPLC metode koji se rukovodi smanjenom upotrebom acetonitrila kao najčešće korišćenog rastvarača i njegovu zamenu etanolom ili acetonom (1). Međutim, ove zelenije alternative poznate su po visokim vrednostima za UV apsorpciju, što ih čini neprikladnim za uobičajenu UV/VIS detekciju. Kao odgovarajuće rešenje kompatibilno sa pomenutim rastvaračima, predlaže se upotreba detektora naelektrisanja u aerosolu (CAD). CAD je prepoznat kao univerzalni detektor koji pruža postojan odgovor zavistan od mase analita, a nezavisan od hemijske strukture (postojanje UV/VIS hromofora ili sposobnosti jonizacije). Princip CAD detekcije uključuje raspršivanje hromatografske mobilne faze u vidu kapljica aerosola, njihovo isparavanje i konačno naelektrisavanje dobijenih čestica analita (2). Pretpostavljajući da na hromatografsko ponašanje i CAD generisane odgovore analita mogu uticati različiti faktori povezani sa mobilnom fazom i/ili parametrima podešavanja detektora, izvršen je razvoj HPLC-CAD metode za analizu antipsihotika risperidona u prisustvu njegovih nečistoća uz podršku metodologije dizajna eksperimenata (DoE). Pažljivim planiranjem broja i redosleda izvođenja eksperimenata, DoE omogućava ispitivanje značaja efekata više faktora istovremeno zajedno sa njihovim faktorskim interakcijama. Različite eksperimentalne postavke koje uključuju varijacije tipa i sadržaja organskog rastvarača u opsegu 15-25% (V/V), protok mobilne faze (0,50-1,00 mL min^-1) i temperaturu kolone (25-50 °C) ispitivane su u skladu sa Boks-Behnken-ovim dizajnom i faktor selektivnosti između susednih vrhova na hromatogramu je praćen. Optimalni uslovi definisani su primenom pristupa mutikriterijumskog odlučivanja baziranog na izračunavanju Derringer-ove funkcije poželjnosti. Optimalna separacija je postignuta primenom 20% (V/V) etanola u mobilnoj fazi koja teče pri 0,6 mL min^-1 i pri temperaturi kolone od 37,5 °C, dok je u slučaju acetona optimum podrazumevao 17% (V/V) organskog modifikatora, protok 0,8 mL min^-1 i temperaturu 37,5 °C. Konačno, ekološki karakter obe metode procenjen je na osnovu indeksa zelenih analitičkih procedura, GAPI (3).