„ZELENA” PROIZVODNJA LEKOVA: PRISTUPI I PERSPEKTIVE
Sažetak
Farmaceutska industrija je visoko konkurentna, ali strogo regulisana zbog čega je uvođenje promena i inovacija u proizvodnji lekova prilično izazovno. Upravo iz tih razloga, u farmaceutskoj industriji, koja je među prvima prepoznala važnost prelaska na održivu, zelenu proizvodnju, promene se i dalje uvode relativno sporo, uglavnom od strane vodećih farmaceutskih kompanija. Kao ključni elementi u težnji farmaceutske industrije ka održivosti prepoznati su smanjena potrošnja energije, smanjenje ugljeničnog otiska i ispuštenog otpada. Posebna pažnja je posvećena primeni principa zelene hemije u razvoju i proizvodnji lekovitih supstanci, imajući u vidu značajan uticaj ovih procesa na životnu sredinu (1). Međutim, potrebna su temeljnija ekološka razmatranja, počev od primene energetski efikasnijih pristupa u dizajnu proizvodnih pogona i logističkih operacija, preko zamene tradicionalnih tehnoloških postupaka u proizvodnji lekova novim, ekološki prihvatljivijim proizvodnim konceptima i postupcima, do smanjenog generisanja otpada i/ili upotrebe otpada za proizvodnju energije. Neke farmaceutske kompanije su već počele sa preuređenjem svojih proizvodnih pogona u pametne, zelene fabrike koje koriste obnovljive izvore energije, kao što su geotermalna, solarna energija, energija vetra ili vode. Neke od kompanija su postavile kao svoje ekološke ciljeve za blisku budućnost minimalan ili čak ugljenični otisak jednak nuli, kao i znatno smanjenu potrošnju vode. Kako bi se ovakvi ciljevi mogli dostići biće potrebne dalje promene, uključujući zamenu uobičajeno primenjivanih tehnoloških postupaka (koje prati visoka potrošnja energije i upotreba organskih rastvarača) inovativnim tehnologijama. Konvencionalne metode granulacije i oblaganja, koje se primenjuju u proizvodnji čvrstih farmaceutskih oblika, predstavljaju primer postupaka u proizvodnji lekova koji znatno doprinose emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Razvijene su i intenzivno se istražuju različite, ekološki prihvatljive metode granulacije i oblaganja, odnosno metode koje ne podrazumevaju upotrebu rastvarača (2, 3). Međutim, u farmaceutskoj industriji je, usled strogih regulatornih zahteva, često prisutno izvesno oklevanje kada je u pitanju uvođenju novih tehnologija. Očekuje se da će i uvođenje automatizacije i kontinuirane proizvodnje doprineti manjem uticaju proizvodnje lekova na životnu sredinu, usled manje količine otpada i poboljšane operativne i energetske efikasnosti.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).