„ZELENA” FARMACIJA - PREPORUKE ZA UNAPREĐENJE FARMACEUTSKE PRAKSE

Sažetak

Ostaci lekova izolovani iz životne sredine, kao što su zemljište i voda, predstavljaju direktnu pretnju zdravlju ljudi i životinja, te su na nivou Evropske unije doneti odgovarajući propisi radi smanjenja i kontrole zagađenja uzrokovanog lekovima (1, 2). U skladu sa navedenom situacijom pokrenute su brojne debate na temu profesionalne odgovornosti farmaceuta, a kao rezultat stručnih diskusija, međunarodna strukovna udruženja farmaceuta donela su preporuke za preduzimanje konkretnih profesionalnih aktivnosti sa ciljem zaštite životne sredine od zagađenja lekovima, koje će direktno doprineti implementaciji usvojenih propisa (2, 3).

Među najznačajnim preporukama za unapređenje farmaceutske prakse radi doprinosa „zelenoj” farmaciji navodi se sledeće: (i) sprovođenje aktivnosti sa ciljem povećanja svesti javnosti o značaju upotrebe lekova sa oprezom, kao i o prikupljanju i vraćaju u apoteku lekova sa isteklim rokom i neupotrebljenih lekova, (ii) izrada smernica i promotivnih materijala za zdravstvene radnike o racionalnoj upotrebi lekova, (iii) izučavanje nastavnih sadržaja sa temama iz oblasti rizika od upotrebe lekova za životnu sredinu u toku studija i programa kontinuirane edukacije, (iv) obezbeđenje odgovarajućih finansijskih sredstava za prikupljanje i odlaganje lekova na nivou apoteke, (v) usklađenost sa propisima za zaštitu životne sredine, kao mera za promovisanje „zelenije” proizvodnje lekova, (vi) smanjenje nastanka farmaceutskog otpada uzrokovano neupotrebljenim lekovima kroz podsticanje mera za propisivanja i izdavanje lekova u količini ograničenoj na period trajanja lečenja, (vii) podrška razvoju ekološki prihvatljivih praksi i pratećih propisa u apotekama (3).

U zemljama Evropske unije danas postoje brojni primeri dobrih praksi u prikupljanju i pravilnom rukovanju farmaceutskim otpadom Među njima su brojni primeri programa za unapređenje svesti građana o značaju vraćanja lekovima sa isteklim rokom ili neupotrebljenih lekova u apoteke, tj. o opasnostima po životnu sredinu i javno zdravlje ukoliko se lekovi odlažu sa komunalnim otpadom. Pored toga, dosta je primera dobre organizacije procesa rukovanja farmaceutskim otpadom gde se ističe značaj saradnje različitih interesnih strana, tj. apoteka, farmaceutske industrije, distributera, kao i podrška lokalne samouprave i državne uprave.

Poštovanje nacionalnih propisa za rukovanje farmaceutskim otpadom i preporuka profesionalnih udruženja za unapređenje farmaceutske prakse u svetlu „zelene” farmacije, imajući u vidu primere dobrih praksi iz razvijenih zemalja, predstavlja okosnicu profesionalne odgovornosti farmaceuta u kontekstu zaštite životne sredine od zagađenja lekovima.