ORGANSKI I PRIRODNI KOZMETIČKI PROIZVODI - KO IMA NAJVIŠE KORISTI OD NJIH?

Sažetak

Povećana potražnja za prirodnim i organskim kozmetičkim proizvodima, u zemljama EU i u svetu, posledica je porasta svesti potrošača za očuvanjem životne sredine i prirodnih resursa, ali i verovanjem da su ti proizvodi „zdraviji“ i bezbedniji u poređenju sa konvencionalnim kozmetičkim proizvodima. Važeći zakonski propisi o kozmetičkim proizvodima u zemljama EU i Republici Srbiji ne prepoznaju organske i prirodne kozmetičke proizvode kao posebnu kategoriju, pa i ovi proizvodi moraju zadovoljiti sve zahteve zakonskih propisa u pogledu kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti. Međutim, zbog velike zainteresovanosti potrošača i proizvođača nametnula se potreba za usvajanjem posebnih (dodatnih) zahteva za organske i prirodne kozmetičke proizvode. Iako, za sada, ne postoje obavezujući međunarodni zakonski propisi u ovoj oblasti, najznačajnijim se mogu smatrati standardi: COSMOS (od 2010. godine), NATRUE (od 2007. godine) i ISO 16128 (1-3). Prvi deo ISO standarda 16128 (Definicije sastojaka) usvojen je 2016. godine, a drugi (Kriterijumi za sastojke i proizvode) 2017. godine. Iako se očekivalo da će usvajanje ISO standarda bliže urediti ovu oblast, predstavnici vodećih evropskih udruženja za prirodne i organske kozmetičke proizvode navode da ISO standard 16128 ima brojne nedostatke (1).

I pored određenih razlika, navedeni standardi kao svoje glavne ciljeve ističu odgovorno korišćenje prirodnih resursa i poštovanje životne sredine, korišćenje postupaka koji su „čisti“ i koji poštuju zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i integrisanje i razvoj koncepta "Zelene hemije" (3).

Organski i prirodni kozmetički proizvodi se izrađuju od odabranih sirovina, najčešće biljnog porekla (npr. biljni ekstrakti, biljna ulja, masti i voskovi, masne kiseline i masni alkoholi, etarska ulja i dr.) koje su dozvoljene za njihovu izradu i obrađene dozvoljenim fizičkim i hemijskim postupcima. Dozvoljena je i upotreba sastojaka životinjskog porekla, ukoliko je taj sastojak proizvod životinje (npr. lanolin, pčelinji vosak, med), a ne sme biti deo životinje. Zabranjena je upotreba sirovina dobijenih iz nafte (tečni i čvrsti parafin, petrolatum/vazelin), silikonskih ulja, nanomaterijala, genetski modifikovanih sirovina, sintetičkih mirisa, boja i konzervanasa (1).

Pakovanju organskih i prirodnih kozmetičkih proizvoda se posvećuje velika pažnja. Količinu pakovnog materijala treba svesti na neophodni minimum, a treba povećati količinu materijala za pakovanje koji se može ponovo upotrebiti ili reciklirati. Zabranjena je upotreba plastičnih materijala (PVC, polistiren i dr.), koji nisu biodegradabilni (3).

Danas se kvalitet, efikasnost i bezbednost svih kozmetičkih proizvoda podrazumeva. Ali, upotreba organskih i prirodnih kozmetičkih proizvoda ima veliki uticaj na očuvanje životne sredine i prirodnih resursa. Zato je usvajanje obavezujućih međunarodnih zakonskih propisa u ovoj oblasti od izuzetnog značaja.