UTICAJ TRANSFORMACIONIH PRODUKATA LEKOVA NA ŽIVOTNU SREDINU
Sažetak
Pod uticajem različitih faktora životne sredine, lekovi u životnoj sredini mogu se transformisati u različite produkte. Lekovi se sastoje od jedne ili više aktivnih komponenti, kao i različitih pomoćnih supstanci, zbog čega mogući novonastali transformacioni produkti mogu biti brojni. Transformacioni produkti (TP) farmaceutika nastali pod uticajem faktora životne sredine mogu biti stabilniji i toksičniji od njihovih matičnih komponenti. Identifikacija TP lekova i analiza njihovog uticaja na životnu sredinu postala su važna tema istraživanja.
Ova studija predstavlja kratak rezime prisustva lekova i transformacionih produkata u životnoj sredini, kao i procenu ekotoksikološkog rizika. Cilj ovog revijalnog rada je ukazati na pitanje sve veće upotrebe lekova i posledice njihovog pojavljivanja u životnoj sredini, kako bi se pružila perspektiva koja će se pokazati korisnom tokom daljeg razvoja ekoloških strategija. Osim navedenog, ovo istraživanje takođe analizira uticaj različitih pomoćnih supstanci na životnu sredinu, posebno fokusirajući se na TP.
Poslednjih nekoliko godina objavljeno je mnogo studija koje ukazuju na brojne potencijalne toksične efekte na zdravlje ljudi i životnja zbog prisustva farmaceutika i njihovih TP u životnoj sredini. Ovde su predstavljene neke ključne kategorije štetnih pomoćnih supstanci i njihovih TP koje se obično koriste u farmaceutskim oblicima. Dokazano je da azo boje imaju toksične, mutagene i kancerogene efekte na vodene životinje. Formiranje produkata biotransformacije ovih pomoćnih materija, kao i matičnih proizvoda, mogu se izazvati različita oštećenja izloženih organizama. Zbog velike postojanosti u prirodi, moguće je da se akumuliraju u prirodnim vodama i uzrokuju veće i dugoročne štetne efekte. Površinski aktivne supstance su druga grupa pomoćnih materija otkrivenih u životnoj sredini koje bi mogle biti potencijalni zagađivači. Toksični efekti tenzida su dokazani u brojnim studijama. Različite vrste tenzida pokazuju različite toksične efekte u životnoj sredini. Tokom procesa razgradnje, konzervans bronopol proizvodi dva TP-a, za koja je potvrđeno da su postojaniji u životnoj sredini i toksičniji od matične supstance. Drugi konzervans sa potencijalnim ekološkim rizikom je fenol koji se koristi u vakcinama i proizvodima široke potrošnje, uključujući tečnosti za ispiranje usta, pastile i sprejeve za grlo. Neočekivana reakcija fenola sa hidroksilnim radikalima i UV svetlom stvara toksične TP, što sugeriše na mogućnost stvaranja toksičnih produkata i u životnoj sredini.
Na osnovu prikazanih rezultata, postoji potreba da se količina transformacionih produkata lekova, uključujući pomoćne supstance minimizira posebnim strategijama. Ove strategije trebaju razviti kako bi se prvo identifikovali TP lekova, poboljšala sposobnosta upravljanja rizicima i konačno smanjile količine potencijalnih lekova koji ulaze u životnu sredinu.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).