PRIMENA METODE GRANULACIJE BEZ UPOTREBE RASTVARAČA U RAZVOJU NOVIH KOPROCESOVANIH EKSCIPIJENASA

  • Slobodanka Ćirin-Varadjan Univerzitet u Beogradu - Farmaceutski fakultet
  • Jelena Djuriš Univerzitet u Beogradu - Farmaceutski fakultet
  • Svetlana Ibrić Univerzitet u Beogradu - Farmaceutski fakultet
  • Jelena Parojčić Univerzitet u Beogradu - Farmaceutski fakultet
  • Ivana Aleksić Univerzitet u Beogradu - Farmaceutski fakultet

Sažetak


Nedostatak direktno kompresibilnih ekscipijenasa i uvođenje proizvodne opreme velike brzine rada dodatno su povećali interesovanje za razvoj koprocesovanih ekscipijenasa. U ovoj studiji, in situ granulacija topljenjem u uređaju tipa fluidizirajućeg sistema (eng. fluidized bed melt granulation, FBMG), kao ekološki prihvatljiva i ekonomična metoda, primenjena je za koprocesovanje najčešće korišćenog sredstva za dopunjavanje, laktoze, monohidrata, sa lipidnim ekscipijensima, glicerildibehenatom (Compritol® 888 ATO) ili glicerilpalmitostearatom (Precirol® ATO 5), koji su poznati po svojim antiadhezivnim, lubrikatnim i protočnim osobinama (1, 2). Cilj ovog ispitivanja je bio razvoj novih koprocesovanih ekscipijenasa na bazi lipida primenom ekološki prihvatljive metode, koja ne zahteva upotrebu rastvarača, i ispitivanje njihove protočnosti i tabletabilnosti.

Protočne karakteristike ispitivanih uzoraka (pojedinačni ekscipijensi, njihove fizičke smeše, laktoza ((85% (m/m)) koprocesovana sa Precirol®-om ili Compritol®-om (15% (m/m)), i komercijalno dostupni koprocesovani ekscipijensi na bazi laktoze (Retalac® i Ludipress®)) procenjene su na osnovu vrednosti Carr-ovog indeksa i Hausner-ovog odnosa. Laboratorijski simulator kompakcije (GTP D serija, Gamlen Tableting Ltd, UK) korišćen je za dinamičku analizu kompakcije.

Uporedive ili čak bolje protočne karakteristike koprocesovanih ekscipijensa dobijenih metodom in situ FBMG, u poređenju sa komercijalno dostupnim koprocesovanim ekscipijensima, ukazuju na njihovu podobnost za direktnu kompresiju. Koprocesovani ekscipijensi sa Precirol®-om i Compritol®-om, kao i odgovarajuće fizičke smeše, pokazale su dva do skoro tri puta niže vrednosti ukupnog rada kompresije od komercijalno dostupnih ekscipijenasa na bazi laktoze. Dodatno, koprocesovani ekscipijensi na bazi lipida pokazali su do 50 puta manji rad odvajanja i do 20 puta manji rad izbacivanja od Retalac®-a i Ludipress®-a. Superiorna antiadhezivna i lubrikatna svojstva koprocesovanih ekscipijenasa pripremljenih in situ FBMG mogu se pripisati lipidnim ekscipijensima. Komercijalno dostupni kao i ispitivani koprocesovani ekscipijensi, na bazi lipidnih ekscipijenasa, pokazali su relativno visoke vrednosti zatezne čvrstine (> 1,7 MPa).

Predstavljeni rezultati ukazuju na to da se granulacija topljenjem u uređaju tipa fluidizirajućeg sistema može koristiti kao pogodna metoda za koprocesovanje, koja zahteva manji utrošak energije i vremena u poređenju sa uobičajenim tehnikama, poput sušenja raspršivanjem ili vlažne granulacije. Dobijeni rezultati pokazuju da se koprocesovanjem laktoze sa odabranim lipidnim ekscipijensima može postići odlična protočnost, kao i poboljšana tabletabilnost. Novi koprocesovani ekscipijensi su čak pokazali superiornije karakteristike u pogledu svojih antiadhezivnih i lubrikatnih karakteristika u poređenju sa komercijalno dostupnim koprocesovanim ekscipijensima na bazi laktoze.

Objavljeno
2021/10/27
Broj časopisa
Vol. 71 Br. Suppl. 5 (2021): Arhiv za farmaciju - Drugi naučni simpozijum SFUS
Rubrika
Poster prezentacije
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).