PONOVNA OBRADA OTPADNOG MATERIJALA U CILJU IZRADE FILM-FORMIRAJUĆIH SUPSTANCI KAO POLIMERA ZA FARMACEUTSKE ORALNE FILMOVE – PREGLED

  • Erna Turković Univerzitet u Beogradu-Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju
  • Ivana Vasiljević Univerzitet u Beogradu-Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju
  • Jelena Parojčić Univerzitet u Beogradu-Farmaceutski fakultet, Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju

Sažetak


Održiva životna sredina i odgovorno korišćenje prirodnih resursa postali su značajan zadatak za moderno društvo, što je dovelo do povećanja aktivnosti na polju istraživanja o mogućnosti korišćenja i obradi različitih otpadnih materijala kao primarnog izvora polaznih supstanci za različite grane industrije. Rigorozni zahtevi za kvalitet aktivnih i pomoćnih supstanci ograničavaju širu upotrebu prerađenih materijala u farmaceutskoj industriji. Ipak, određeni pomaci postoje na polju dobijanja prirodnih polimera (biopolimera) (1). Biokompatibilni, biorazgradivi i netoksični biopolimeri nude brojne prednosti. Ovaj pregled usmeren je na biopolimere koji potencijalno mogu da se koriste kao sredstva za formiranje filma prilikom razvoja oralnih filmova kao farmaceutskog oblika leka. Pregled najčešće korišćenih biopolimera koji se proizvode iz različitih otpadnih materijala, korišćeni izvori za proizvodnju i njihova primena u izradi farmaceutskih oralnih filmova je shematski prikazana.

Pululan se, kao polimer za farmaceutske oralne filmove, koristi u relativno niskim koncentracijama, rastvorljiv je u vreloj vodi, a pripremljeni filmovi brzo upijaju vodu i bubre u kontaktu sa medijumom. Smatra se ekološki prihvatljivim, s obzirom da gljiva Aureobasidium pullulans, koja se hrani agroindustrijskim otpadom, ima sposobnost proizvodnje većih količina pululana. Skrob, proizvod sinteze u biljkama, i modifikovani skrobovi se široko koriste u različitim industrijama. Potrebe za skrobom su velike i proizvodnja se odvija u velikim industrijskim pogonima, pa bi mogućnost proizvodnje skroba iz otpadnih materijala bila ekološki veoma značajna. Pregelirani skrobovi se češće koriste za izradu oralnih filmova s obzirom da se mogu rastvoriti u hladnoj vodi (u koncentraciji do 30%), brzo bubre u kontaktu sa medijumom i pokazuju odličnu sposobnost kvašenja (1, 2). Pektin predstavlja gradivni element zidova biljaka i rastvorljiv je u vodi. Još uvek nije široko zastupljen u izradi oralnih filmova. Raspon pogodnih koncentracija pektina je uzak (oko 3%) i posledično je zahtevno pripremiti filmove željenih karakteristika. Želatina se pretežno nalazi u vezivnom tkivu, goveđoj i svinjskoj koži, ali određene količine su prisutne i u morskim organizmima. Filmovi izrađeni od želatine su mukoadhezivni nezavisno od koncentracije (uobičajena koncentracija je 2%), ali je sposobnost kvašenja loša. Uočeno je da karakteristike filmova, posebno njihova raspadljivost, zavise od toga iz kog izvora je želatina dobijena (3).

Održivost životne sredine privlači veliku pažnju, pa su biopolimeri postali izuzetno značajni kao polazne supstance, posebno kada se mogu dobiti preradom agroindustrijskog otpada. Imajući u vidu pogodne farmaceutsko-tehnološke karakteristike biopolimera dobijenih preradom različitih otpadnih materijala, može se očekivati da će njihova primena zauzeti značajno mesto u razvoju i proizvodnji farmaceutskih oralnih filmova.

Objavljeno
2021/10/27
Rubrika
Poster prezentacije