PRIMENA NEJONSKIH SURFAKTANATA U EKSTRAKCIJI POLIFENOLA IZ NUSPROIZVODA VINSKE INDUSTRIJE

  • Darija Sazdanić Univerzitet u Novom Sadu - Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju
  • Veljko Krstonošić Univerzitet u Novom Sadu - Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju
  • Dejan Ćirin Univerzitet u Novom Sadu - Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju
  • Mira Mikulić Univerzitet u Novom Sadu - Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju
  • Jelena Cvejić Univerzitet u Novom Sadu - Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju
  • Milica Atanacković Krstonošić Univerzitet u Novom Sadu - Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju

Sažetak


Poznato je da se tokom proizvodnje vina stvaraju velike količine nusproizvoda, od kojih komina grožđa čini približno 20% ukupne mase prerađenog grožđa. Komina istovremeno predstavlja i ekološki problem i sirovinu bogatu biološki aktivnim jedinjenjima, kao što su polifenoli (1, 2). Prema tome, iskorišćavanje otpada koji nastaje tokom proizvodnje vina u svrhu efikasne ekstrakcije polifenola predstavlja predmet velikog interesovanja nauke i industrije. Metode ekstrakcije polifenola koje uključuju upotrebu vodenih rastvora površinski aktivnih materija predstavljaju novi pristup klasičnoj čvrsto-tečnoj ekstrakciji (3). Cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje mogućnosti primene različitih vrsta nejonskih surfaktanata u ekstrakciji polifenolnih jedinjenja iz komine crvenog grožđa sorte Cabernet Franc. Ispitani su vodeni rastvori nejonskih surfaktanata Brij (S10, S20, O10, O20), poloksamer (237 i 407), Tween (20, 60, 80, 85) i Triton X-100 u koncentracijama od 0,5, 1, 2 i 3%. Ekstrakcija je vršena pod sledećim uslovima: odnos rastvarača i mase uzorka 100:1, pH vrednost ekstrakcionih medijuma 4 i vreme ekstrakcije 45 minuta. Destilovana voda, etanol i smeša voda:etanol (1:1) korišćeni su kao kontrolni rastvarači. Sadržaj ukupnih fenola u ekstraktima je određen Folin-Ciocalteu metodom, a HPLC metoda je primenjena za karakterizaciju fenolnih jedinjenja u ekstraktima Brij S20, poloksamera 407 i u kontrolnim ekstraktima. Sadržaj ukupnih fenola je u analiziranim ekstraktima zavisio od vrste i koncentracije primenjenih surfaktanata. Među ispitivanim površinski aktivnim materijama, Brij S20 i poloksamer 407 su pokazali najveći potencijal za ekstrakciju polifenola. Ova studija je pokazala da su analizirani surfaktanti efikasni u ekstrakciji polifenola iz komine grožđa kada se primene u niskim koncentracijama, pri čemu je povećanje koncentracije vodilo porastu efikasnosti ekstrakcije. Dobijeni rezultati ukazuju na ekonomsku isplativost primene ispitivanih surfaktanata za ekstrakciju polifenola. U zavisnosti od vrste i koncentracije primenjenih surfaktanta razlikovao se i profil pojedinačnih fenolnih jedinjenja u ekstraktima. Pored toga, Brij S20 i poloksamer 407 su ispoljili sposobnost ekstrakcije resveratrola, za razliku od konvencionalnih rastvarača. Ovi rezultati ukazuju na mogućnost ciljane ekstrakcije specifičnih polifenola primenom adekvatno odabranih tipova surfaktanata. Nejonske površinski aktivne materije pokazuju potencijal za primenu u okviru jednostavne i ekonomski isplative metode za efikasnu ekstrakciju polifenola iz komine grožđa.

Objavljeno
2021/10/27
Rubrika
Usmena saopštenja