LEKOVI ENDOKRINI OMETAČI U ŽIVOTNOJ SREDINI - PRETNJA PO ZDRAVLJE LJUDI I VODENE VRSTE?

Sažetak

Potencijalni štetni efekti lekova, posebno onih sa svojstvima endokrinih ometača, prisutnih u životnoj sredini, poslednjih godina privlače sve više pažnje. Ovi lekovi ulaze u životnu sredinu  kao posledica antropogenih aktivnosti, ali njihova sudbina i ponašanje, nakon što se nađu u životnoj sredini, i dalje predstavlja nepoznanicu. Literaturni podaci ukazuju na štetne ekološke efekte ovih jedinjenja, na primer, utvrđeno je da estrogena jedinjenja prisutna u različitim vodenim delovima ekosistema izaziva feminizaciju vodenih vrsta (1). Međutim, ne postoji konsenzus o tome kakav rizik ove supstance predstavljaju za ljudsko zdravlje. Naime, mnogo se govori o potencijalnoj estrogenosti vode za piće i mogućoj ulozi ove pojave u uočenom porastu reproduktivnih problema kod ljudi. Iako su procene ukazivale na zanemarljiv rizik od prisustva sintetičkih estrogena u vodi za piće (2), ove hemikalije su ipak izmerene u vodi za piće u koncentracijama od nekoliko nanograma po litru do nekoliko mikrograma po litru, što su koncentracije koje potencijalno mogu izazvati štetne efekte na ljude i dovesti do različitih endokrinih poremećaja (3). Takođe, mora se uzeti u obzir da su ljudi i drugi organizmi često izloženi različitim smešama hemikalija nepoznatog sastava i efekata, pa je procena zasnovana na jednoj supstanci ponekad neadekvatna. Može se zaključiti da je prisustvo lekova sa  svojstvima endokrinih ometača u životnoj sredini prilično kompleksna pojava čije je efekte i posledice teško predvideti kako zbog različitih puteva koje mogu imati u životnoj sredini, tako i zbog višestrukih efekata koje mogu imati na zdravlje ljudi. Međutim, dokazi prikupljeni širom sveta potvrđuju njihovo prisustvo u okruženju, pa je buduće studije potrebno usmeriti ka boljem razumevanju njihove sudbine u životnoj sredini, te efekata izloženosti niskim dozama i potencijalnih endokrinih poremećaja koje mogu izazvati kako kod životinja, tako i kod ljudi. Posebnu pažnju treba posvetiti i identifikaciji ograničenja postojećih analitičkih metoda koje se koriste za utvrđivanje prisustva ovih supstanci u vodi, kao i daljem razvoju tretmana za njihovo uklanjanje iz vode. Očigledno je da bi u budućnosti farmaceutska istraživanja trebalo da budu usmerena ne samo na razvoj farmaceutskih proizvoda, već i na razvoj modela koji mogu predvideti potencijalne izvore, sudbinu, ponašanje i efekte lekova kada se nađu u  životnoj sredini.