FARMACIJA I PRIRODA – BOGATSTVO DIVERZITETA

Sažetak

Naopštije posmatrano, priroda predstavlja jedinstvo zemljišta, vode i vazduha i svih živih bića. Čovek i sve njegove aktivnosti utiču na život na našoj planeti na različite načine, često kroz grubo narušavanje prirodnih zakonitosti i fine, suptilne povezanosti i međusobnih uticaja sredine i različitih vrsta i oblika živog sveta. Brojne inicijative u toku poslednjih decenija ukazuju da svaka aktivnost čoveka i “sveta ljudi” treba da se posmatra, procenjuje i vrednuje i sa aspekta uticaja na životnu sredinu. Razvoj ekonomije i društva u celini mora biti zasnovan na tehnologijama koje su u saglasju sa prirodom i koje prirodne resurse koriste na organizovan i kontrolisan način koji ne dovodi do devastiranja, narušavanja prirodnih zakonitosti i ekoloških katastrofa.

Za oblast zdravstva, očuvanje i unapređenje zdravlja pojedinca i društva, priroda je važna ne samo kao izvor farmaceutski aktivnih i pomoćnih supstanci, već i kao izvor ideja, problema i rešenja koja su negde skrivena, i najčešće jednostavna, ali ih treba otkriti i razumeti. Od ideje za farmaceutski proizvod, preko razvoja materijala i tehnologija za njihovu proizvodnju, analizu i kontrolu, primene kod različitih populacija pacijenata, do pravilnog odlaganja i uništavanja iskorišćenog i neiskorišćenog materijala i proizvoda, sve je povezano i ima uticaj na zemlju, vodu i vazduh, kao i na sva živa bića na ovoj planeti. U naučnom i istraživačkom smislu, ali i kroz profesionalni aspekt farmacije, farmakognozija se najšečće povezuje sa prirodom, kao glavnim izvorom prirodnih lekovitih proizvoda.

Poslednjih decenija, farmakognozija, kao pojam i kao naučna disciplina u okviru farmaceutskih nauka, menja svoje težište. Od primenjene, deskriptive botaničke nauke, od šezdesetih godina prošlog veka, pomerala se ka hemijskim, biohemijskim i ekonomskim aspektima prirodnih proizvoda (droga) i njihovih sastojaka. A onda u 21. veku postaje „nauka koja u centru interesovanja ima proučavanje odnosa strukture i aktivnosti sastojaka, terapijskog i upotrebnog potencijala koji imaju prirodni proizvodi (droge) zbog sastojaka koje sadrže“. Naučna farmakognozija, danas, treba da obuhvati i konkretnu pomoć proizvođačima biljnih lekova za obezbeđivanje sigurnih i efikasnih proizvoda; kroz istraživanje bioraspoloživosti, bioekvivalencije, kroz standardizaciju i kontrolu kvaliteta, ali i kroz pravilno dizajniranje farmaceutskih oblika i kliničkih studije za ispitivanje efikasnosti ovih lekovitih proizvoda. Takođe, zbog sve većeg broja različitih proizvoda na tržištu, čija je primena zasnovana na prisustvu sekundarnih metabolita biljaka, neophodno je da farmaceuti budu osposobljeni da ove proizvode suštinski razumeju, na pravilan, kvalitetan i bezbedan način proizvedu, kontrolišu, preporuče korisnicima (1,2,3).

Fundamentalna istraživanja u okviru farmakognozije i dalje imaju cilj da biološku razvnovrsnost biljaka, algi, mahovina, gljiva, životinja i mikroorganizama (na kopnu i u vodenoj sredini) iskoriste da otkriju nova jedinjenja, nosioce određenih farmakoloških aktivnosti. Diverzitet u prirodi se ne sagledava samo kroz broj živih organizama. Veoma je značajan diverzitet hemijskih farmakološki aktivnih struktura, izolovanih iz prirodnih organizama. Po određenim autorima, ove jedinjenja su brojnija i komleksnije sterne strukture u odnosu na ona dobijena organskom sintezoma. U bazama podataka ima ih oko 30000; oko 13% je izolovano iz životinja, 33% iz bakterija, 26 % iz gljiva i 27 % iz biljaka (1).

I dalje se traga za lekovitim supstancama koje će sprečiti rast malignih ćelija, koje će sprečiti ili izlečiti procese inflamacije, onemogućiti i izlečiti infekciju patogenim mikroorganizmima i uticati na neurodegenerativne promene. Izolovana jedinjenja se koriste kao takva, delimično im se menja struktura ili služe kao model supstance za sintezu sasvim novih lekovitih jedinjenja.  Ovde je dato nekoliko primera lekova čije aktivne komponente vode poreklo od biljaka ili su delimično izmenjene strukture (akarbosa, artemeter, docetaksel, paklitaksel, galantamin, kamptotecin-irinotekan, topotekan...) (1). Prostratin (Homolanthus nutans, Euphorbiaceae), resveratrol, huperzin A, kao i artemisinin ili betulinska kiselina i dalje su predmet kliničkih ispitivanja.

Takođe, i dalje se proučavaju biljni ekstrakti, kao aktivni sastojci biljnih lekova, koji efekte ostvaruju kroz sinergizam svojih sastojaka. Istraživači u oblasti prirodnih proizvoda, bave se i aktuelnim istraživanja iskorišćenja odpadnih materijala za stvaranje novih korisnih proizvoda i potpunije korišćenje biomase. U samom izlaganju, različiti pristupi istraživanja prirodnih lekovitih proizvoda će biti detaljnije objašnjeni i dokumentovani.

Treba, takođe, naglasiti da se najveća količina biljne sirovine za izolaciju jedinjenja ili izradu ekstrakata, danas proizvodi ratarskom proizvodnjom; koristi se i proizvodnja fermentacijom mikroorganizama, a sasvim retko u bioreaktorima korišćenjem ćelijskih kultura (taksol i biomasa žen-šena, npr.). Oprema i tehnologija su dostupne, ali problemi se javljaju kod cene ovako dobijenih proizvoda.