Pregled klinički značajnih interakcija u terapiji kardiovaskularnih bolesti kod pacijenata na prijemu u bolnicu

  • Aneta Drndarević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Ivana Draganov Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Branislava Miljković Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju
  • Dane Cvijanović KBC Zvezdara, Klinika za interne bolesti, Kliničko odeljenje za kardiovaskularne bolesti
  • Aleksandar Davidović KBC Zvezdara, Klinika za interne bolesti, Kliničko odeljenje za kardiovaskularne bolesti
  • Tatjana Savković KBC Zvezdara, Služba za farmaceutsku zdravstvenu delatnost
  • Sandra Vezmar Kovačević Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju

Sažetak


Klinički značajne interakcije (KZI) očekuju se kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima usled većeg broja lekova u terapiji. Cilj istraživanja je bio da se identifikuju i analiziraju KZI pacijenata koje su prethodile prijemu na odeljenje kardiologije. U Kliničko-bolničkom centru Zvezdara, na odeljenju kardiologije, analizirana je terapija pacijenata sa ≥2 leka pre prijema. KZI su identifikovane upotrebom baze Lexicomp (Lexi-Interact). Podaci su analizirani deskriptivno i primenom linearne regresione analize. Od 132 učesnika u istraživanju 88,6% je imalo ≥1, dok je 41,7% imalo ≥5 KZI. Ukupan broj KZI bio je 648 (medijana 3, opseg 0-19). U populaciji je bilo 64,4% muškaraca medijane starosti 70 godina (32-90). Pacijenti su imali 4 dijagnoze (1-13) i 6 lekova na prijemu (2-15). Kod 3,8% pacijenata utvrđene su KZI antiholinergika koje se smatraju kontraindikovanim. Približno jedna četvrtina pacijenata (23,5%) je imala KZI koja zahteva oprez ili izmenu u terapiji dok su kod 86,4% pacijenata uočene interakcije koje zahtevaju praćenje ishoda. Najčešće su u KZI stupali inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (30,4%), acetilsalicilna kiselina (26,6%) i diuretici petlje (16,5%) dok su najčešći neželjeni ishodi mogli biti bubrežna insuficijencija (21,5%), hipotenzija (19,7%) i krvarenje (13,7%). Broj lekova u terapiji bio je prediktor za KZI (p<0,001). Pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima su često izloženi polifarmaciji i posledično većem broju KZI. U KZI su najčešće stupali lekovi u terapiji kardiovaskularnih bolesti ali su kontraindikovane KZI bile zastupljene kod antiholinergičkih lekova. Kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima potrebno je praćenje renalne funkcije, hipotenzije i krvarenja. 

Objavljeno
2022/10/18
Broj časopisa
Vol. 72 Br. Suppl. 4 (2022): Arhiv za farmaciju - VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem
Rubrika
Usmena izlaganja mladih istraživača
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).