Uticaj metakrilacije hitozana na mukoadhezivnost halojzit-hitozan nanokompozita kao nosača za produženo oslobađanje aktivne supstance

Sažetak

Halojzit je mineral iz grupe glina koji se može koristiti kao nanonosač za produženo oslobađanje aktivne supstance, zahvaljujući svojoj biokompatibilnosti, tubularnoj strukturi, pozitivno naelektrisanoj unutrašnjoj površini i negativno naelektrisanoj spoljašnjoj površini. Međutim, primjenu halojzita ograničavaju nizak kapacitet za inkapsulaciju i mukoadhezivnost. Kako bi se povećala zapremina pora i produžilo vrijeme zadržavanja aktivne supstance, halojzit je tretiran sirćetnom kisjelinom i površinski funkcionalizovan mukoadhezivnim polimerima, hitozanom (katjonski polisaharid) i metakrilovanim hitozanom (stepen metakrilacije 27%). Cilj ovog rada bio je da se ispita uticaj metakrilacije hitozana na mukoadhezivnost halojzit-hitozan nanokompozita. Određivanjem zeta potencijala potvrđeno je vezivanje oba polimera za površinu halojzita. Halojzit i halojzit-polimer nanokompoziti pomiješani su sa vodenom disperzijom svinjskog mucina (0,1% m/m). Nakon inkubacije sa mucinom tokom 8 h na sobnoj temperaturi, došlo je do smanjenja vrijednosti zeta potencijala halojzit-hitozan (HCN) i halojzit-metakrilovani hitozan nanokompozita (HMCN), od +25,9 do -13,3 mV tj. od +24,4 do -12,6 mV, redom. Dobijene vrijednosti zeta potencijala su bile približne zeta potencijalu čistog mucina (-12,2 mV), što ukazuje na njihovu međusobnu interakciju. Mukoadhezivne osobine su dodatno ispitane određivanjem sposobnosti HCN i HMCN da adsorbuju mucin, upotrebom UV/VIS spektroskopije. HMCN je adsorbovao veći % mucina (≈82%) u odnosu na HCN (≈72%) i polazni halojzit (≈ 58%) nakon 8 h inkubacije. Modifikacija halojzita metakrilovanim hitozanom pokazala se efikasnom metodom za poboljšanje mukoadhezivnosti halojzit-hitozan nanokompozita, što ih čini potencijalnim materijalima za isporuku aktivnih supstanci.