Efikasnost 177Lu- i 90Y-obeleženih nanočestica u ciljanoj terapiji tumora na modelu mišjih CT26 i 4T1 ksenografta

  • Dragana Stanković Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Drina Janković Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Marija Mirković Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Magdalena Radović Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Zorana Milanović Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Aleksandar Vukadinović Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Aljoša Stanković Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Marko Perić Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Sanja Vranješ-Djurić Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Željko Prijović Univerzitet u Beogradu – Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za radioizotope
  • Miroslav Savić Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Katedra za farmakologiju

Sažetak


Prethodna istraživanja su pokazala da se intravenskim načinom aplikacije nanočestica ne postiže zadovoljavajuća terapijska doza u solidnim tumorima, zbog nespecifičnog preuzimanja nanočestica od strane retikuloendotelnog sistema. Da bi se prevazišli ovi problemi, smatra se da je intratumorski način aplikacije pogodniji način primene nanočestica u terapiji solidnih tumora. Sa ciljem da se razvije radiofarmaceutik za lokalizovanu terapiju tumora, u ovim ispitivanjima, superparamagnetne nanočestice oksida gvožđa (SPION) su sintetisane, površinski obložene limunskom (CA) i dimerkaptoćilibarnom (DMSA) kiselinom i radioobeležene sa 90Y i 177Lu. Posebna pažnja je posvećena ispitivanjima distribucije i antitumorske efikasnosti radioaktivno obeleženih SPIONa nakon lokalne intratumorske primene u ksenografte indukovane supkutanim injekcijama CT26 i 4T1 ćelija BALB/c miševima. Praćenje distribucije intratumorski injektovanih 90Y-CA-SPION-a i 177Lu-DMSA-SPION-a je pokazalo da je zbog veličine nanočestica njihova migracija iz tumorskog tkiva u zdrave organe i tkiva usporena, pa čestice ostaju na mestu ubrizgavanja do 14 dana, čime se značajno povećava izloženost tumora zračenju. Niža terapijska efikasnost 177Lu-DMSA-SPION-a u CT26 ili 4T1 tumorima se može objasniti slabom migracijom čestica sa mesta aplikacije do udaljenih tumorskih ćelija kao i kratkim dometom u tkivu β čestica koje emituje 177Lu zbog energije zračenja od 0,5MeV. Ova ispitivanja su pokazala da je 90Y-CA-SPION značajno efikasniji od 177Lu-DMSA-SPION u inhibiciji rasta obe vrste tumora, zbog visokoenergetskih β čestica koje emituje 90Y (2,27MeV) i većeg dometa u tkivu. 90Y je terapeutski superiorniji od 177Lu u istraživanim modelima ksenografta. Mišljenja smo da se intratumorski primenjeni radioaktivno obeleženi SPION-i mogu smatrati potencijalnim terapijskim agensom za lokalizovanu terapiju solidnih, inoperabilnih i teško dostupnih tumora.

Objavljeno
2022/10/18
Rubrika
Poster prezentacije sekcije Farmakologija i farmakoterapija